Vakcina je jedina sigurna zaštita protiv virusa gripa AH1N1.

Prioritetne grupe za vakcinisanje:

• osobe sa hroničnim bolestima (astma, dijabetes, povišen krvni pritisak, gojaznost ...)
• trudnice
• deca starija od šest meseci

Antitela koja se stvaraju nakon vakcinacije štite vakcinisane osobe oko godinu dana, a vakcina počinje da deluje nedelju do dve nakon vakcinacije.

DA LI POSTOJI RAZLIKA IZMEĐU VAKCINE PROTIV VIRUSA AH1N1 I OBIČNE VAKCINE?

Simptomi oba gripa su slični, tako da ne možemo sigurno znati od kog gripa smo obolelli, ali razlika između dva virusa postoji. Tako i vakcina protiv novog gripa sadrži samo soj virusa AH1N1, u cilju zaštite imunog sistema od tog virusa, dok vakcina protiv sezonskog gripa sadrži koktel virusa: H3N2, virus redovnog sezonskog gripa, kao i virus gripa tipa B. Upravo zbog tih razlika, epidemiolozi preporučuju vakcinaciju i osobama koje su se već vakcinisale protiv sezonskog gripa. Ako smo novi grip preležali, vakcinacija nije potrebna.

Širenje pandemijskog gripa možemo zaustaviti samo vakcinisanjem što većeg broja stanovništva.

RIZICI VAKCINACIJE

Neželjeni efekti koji se mogu javiti nakon vakcinacije jesu crvenilo i otok na mestu uboda, kao i glavobolja i povišena temperatura.

Do decembra 2009.g. u svetu je vakcinisano 65 miliona ljudi i nije zabeležena nijedna ozbiljna neželjena reakcija prouzrokovana vakcinom.

Epidemiolozi preporučuju vakcinaciju i osobama koje su se vakcinisale protiv sezonskog gripa, jer sezonska vakcina ne pruža zaštitu od virusa tipa AH1N1.

Vakcinacija se ne preporučuje deci mlađoj od 6 meseci i osobama sa alergijskim reakcijama na jaja, živinsko meso, perje i komponente koje sadrži vakcina.

DA LI JE VAKCINA KOJA SE KORISTI U SRBIJI SIGURNA?

Vakcina kompanije Novartis je, pre nego što je dopremljena u Srbiju, prošla najstrožiju kontrolu Svetske zdravstvene organizacije i Agencije za lekove i medicinska sredstva Republike Srbije i time se smatra sigurnom za vakcinisanje i zaštitu građana od novog virusa tipa AH1N1.

ŠTA JE GRIP AH1N1?

Novi virus gripa AH1N1 nastao je mutacijom humanog, svinjskog i ptičjeg gripa. Smatra se da je nastao u Meksiku, gde je registrovana prva obolela osoba.

Virus AH1N1 je čak tri puta zarazniji od sezonskog gripa. Istraživanja pokazuju da je glavni način prenošenja emitovanje respiratornih kapljica putem govora, kijanja i kašljanja.

Prenosi se i indirektno, preko ruku, ili kada se kapljice iz nosa i grla nađu na predmetima koje svakodnevno koristimo.

Zaraznost je najveća odmah po nastanku simptoma i najčešće traje pet do sedam dana. Inkubacija je prisutna tri do pet dana, dok su prvi simptomi iznenadna pojava povišene temperature, suv kašalj, curenje iz nosa i kijanje.

NAČINI PREVENCIJE

Najbolja zaštita od novog gripa je svakakko vakcinacija.

Ipak je potrebno preduzimati osnovne higijenske mere - prilikom kašljanja i kijanja potrebno je  staviti maramicu nalice, koju, po upotrebi, odmah treba baciti. Savetuje se redovno pranje ruku ili korišćenje gela za dezinfekciju. U slučaju bolesti, ne treba ići na posao, a bolesnu decu ne treba puštati u školu ili voditi u vrtić.

Prilikom pozdravljanja ne trba se rukovati niti razmenjivati poljupce u obrazi ili usta. Ne treba deliti namirnice ili tanjir i pribor za jelo ni sa kim. Potrebno je provetravati prostorije u kojima se boravi, kao i redovno čistiti kvake na vratima, rukohvate na stepenicama, igračke, telefone i druge predmete koje dodiruje veliki broj osoba.