U
Srbiji se pod sloganom: „365 DANA BEZ DUVANA” obeležava 31. januar – Nacionalni dan bez duvana. Ove godine, pored ukazivanja
na štetne efekte upotrebe duvana i duvanskih proizvoda i izloženosti duvanskom dimu,
posebno se naglašava značaj prestanka pušenja.
Posledice
upotrebe duvana i izloženosti duvanskom dimu
Duvanski
dim sadrži više od 7000 različitih supstanci, među kojima je preko 250 jedinjenja
opasnih po zdravlje i oko 70 materija za koje je utvrđeno da izazivaju maligna oboljenja.
Primena
mera kontrole duvana zasnovanih na dokazima, dovela je do smanjenja učestalosti
pušenja u mnogim zemljama. Ipak još uvek više od jedne milijarde ljudi u svetu puši,
od toga skoro 80% njih živi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. U svetu svake
godine usled upotrebe duvana i izloženosti duvanskom dimu prevremeno umire osam
miliona ljudi. U Srbiji najmanje 15.000 ljudi prevremeno umre zbog pušenja na godišnjem
nivou. Najnoviji rezultati istraživanja Kancelarije za prevenciju pušenja Instituta
za javno zdravlje Srbije, pokazuju da je 2020. godine pušilo 36% punoletnih stanovnika
Srbije.
Upotreba
duvana i duvanskih proizvoda je drugi vodeći faktor obolevanja od kardiovaskularnih
bolesti, odmah iza povišenog krvnog pritiska, a povećava rizik obolevanja i od bolesti
disajnih puteva i od malignih oboljenja.
Posebno
osetljiva populacija su mladi. Rano otpočinjanje pušenja povezano je sa intenzivnijim
pušenjem u odrasloj dobi i češćom pojavom zdravstvenih problema povezanih sa pušenjem
i brojnim hroničnim nezaraznim oboljenjima
tokom života.
Upotreba
duvana ugrožava i osobe u okruženju koje su izložene duvanskom dimu, uključujući
odojčad i decu, uzrokujući brojne zdravstvene
probleme. Ne postoji bezbedan nivo izloženosti duvanskom dimu iz okoline.
Pored
direktne izloženosti duvanskom dimu zdravlje ugrožavaju i ostaci štetnih materija
iz duvanskog dima koji se dugo nakon pušenja duvana zadržavaju na odeći, nameštaju,
zavesama, zidovima, krevetu i posteljini, tepisima, igračkama, vozilima itd. i ne
mogu se eliminisati provetravanjem. Sve je više podataka iz istraživanja o štetnim
efektima „zadržanog duvanskog dima”, na koje su najosetljiviji najmlađi – odojčad
i mala deca.
Pušenje
i COVID-19
Rezultati
istraživanja Kancelarije za prevenciju pušenja iz 2020. godine pokazuju da epidemija COVID-19 nije bitno uticala na pušačke
navike većine pušača (91%), dok je 4% pušača povećalo broj cigareta, isto toliko
je smanjilo broj popušenih cigareta u toku dana, dok je samo 1% pušača prestalo
da puši.
Brojna
istraživanja potvrdila su da su pušači pod povećanim rizikom obolevanja od bolesti
srca i krvnih sudova, bolesti disajnih organa, malignih bolesti i brojnih drugih
oboljenja. Pušenje i upotreba duvana negativno deluju na imuni sistem, što otežava
sposobnost organizma da se brani od infekcije, pa se iz navedenih razloga pušači
mogu smatrati posebno osetljivom grupom stanovništva kada je u pitanju
COVID-19, oboljenje izazvano novim korona virusom SARS-CoV-2. U cilju prevencije
prenosa virusa SARS-CoV-2 savetuje se da se izbegava dodirivanje lica rukama. Ova
preporuka se teže može primeniti kod korisnika duvana koji tokom pušenja ili upotrebe
duvana češće rukama dodiruju lice, pa zato pušenje može predstavljati rizik
kod prenosa virusa. Pored toga, tokom pušenja skida se maska, koja je u toku pandemije
u zatvorenim prostorima obavezna.
Pandemija
COVID-19 dodatno ističe značaj prestanka pušenja. Institut za javno zdravlje Srbije
podseća da je prestanak pušenja jedan od najznačajnih koraka koji pušači mogu preduzeti
u cilju poboljšanja zdravlja.
Centar
za promociju zdravlja
ZZJZ
Vranje
|