S ciljem da se podstakne preventiva, omogući edukacija i bolje razumevanje epatitisa-zapaljenja jetre kao velikog zdravstvenog problema, obeležava se Svetski dan borbe protiv hepatitisa. U Srbiji od hepatitisa boluje oko 450 hiljada ljudi, a u svetu oko dve milijarde. To je deset puta više nego od HIV-a.

Virus hepatitisa A prenosi se fekalno-oralnim putem i stručnjaci kažu da je to bolest prljavih ruku. Prenosi se kontaktom, vodom i hranom. Uzrokuje akutnu vrstu hepatitisa, dok hronični ne postoji.Hepatitis A koji je uz B i C najrasprostranjeniji, najmanje je opasan oblik ovog oboljenja. U narodu je poznat i kao zarazna žutica i nalazi se u stolici obolele osobe, pa je put prenosa preko prljavih ruku. Zato je za hepatitis A najvažnija mera prevencije higijena, mada postoji i vakcina.  

  Virus hepatitisa B i C koje mogu da ostave posledice, daju hroničnu bolest jetre i prenose se seksualnim putem. To posebno važi za virus žutice B, koji se prenosi putem krvi, tetovažama, polnim putem ili vertikalnim putem (s majke na dete). Infekcija izazvana hepatitisom C često dugo vremena može proticati bez specifičnih simptoma i znakova bolesti i pacijenti je otkriju tek u poodmakloj fazi. Retko kada se pacijent obrati lekaru zbog određenih simptoma, već se najčešće hronična infekcija otkriva sasvim slučajno, prilikom sistematskih pregleda krvi, dobrovoljnog davanja krvi ili transfuzije obolelom srodniku ili prijatelju, a čak 40 odsto pacijenata ne zna na koji se način inficiralo.

Hepatitis se manifestuje abdominalnim bolom, povišenom telesnom temperaturom, hepatomegalijom (povećanje jetre). Akutno, pa i hronično ošetćenje jetre najčešće prolaze bez simptoma. Tek kada se razvije ciroza ili tumor jetre onda se bolest prepozna.

Protiv hepatitisa B postoji vakcina koja je dobijena genetičkim inženjeringom, što znači da je potpuno prečišćena, bezbedna i da ne daje neželjene efekte, a ukoliko pacijent primi tri doze doživotno ga štite od hepatitisa B. Vakcinisanje protiv hepatitisa B , koji je sto puta zarazniji od virusa HIV, obavezan je deo programa imunizacije u našoj zemlji, dok za hepatitis C ne postoji vakcina. Testiranje na hepatitis preporučuje se svim osobama koje spadaju u tzv. rizične grupe.

Kontinuirana edukacija lekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti je neophodna, kako bi se pacijenti blagovremeno uputili na testiranje i na taj način sprečile dalje komplikacije.

U Srbiji se od 2006. godine sprovodi obavezna vakcinacija dece protiv hepatitisa B, a to je najbezbednija, najjeftinija i najuspešnija mera prevencije, ne samo za decu već i za pojedine kategorije stanovnoštva pod povećanim rizikom.

Svaki dvanaesti stanovnik planete hronični je nosilac virusa hepatitisa B ili C, a svaki treći bio je u kontaktu sa jednim od tih virusa. Među rizične situacije u kojima postoji mogućnost izlaganja virusu i nastanka infekcije, spadaju izrada tetovaže, pirsing, stomatološke ili hiruške intervencije obavljene nesterilisanim ili nedovoljno sterilisanim instrumentima, tretmani kod pedikira i manikira, kao i korišćenje sredstava za ličnu higijenu osobe inficirane virusom hepatitisa B i C.

Svetski dan hepatitisa, se obeležava širom sveta 28. jula 2020. godine, pod sloganom Svetske zdravstvene organizacije (SZO) „ Budućnost bez hepatitisa ”. Ujedno se pozivaju sve zemlje i partneri da učine dodatne napore za postizanje globalno dogovorenih ciljeva eliminacije hepatitisa kao važnog javnozdravstvenog problema do 2030. godine. Time se pomaže državama članicama da postignu konačni cilj – eliminaciju hepatitisa kao važnog javnozdravstvenog problema , kao i da se smanji smrtnost usled komlikacija hepatitisa B i C virusne infekcije za 65%, odnosno da bude manje od 500.000 umrlih osoba u svetu i da se smanji broj novih hroničnih infekcija ovim virusima za 90%, odnosno da bude manje od milion novih hroničnih hepatitisa B i C u svetu.

Deset ključnih poruka SZO povodom obeležavanja Svetskog dana hepatitisa ove godine su:

1.Virusni hepatitisi B i C predstavljaju vodeće uzroke umiranja u svetu, ali većina donosioca odluka i svetske javnosti nije upoznata sa ovom činjenicom. 

2.Uprkos ovoj situaciji, mnogo se može uraditi: hepatitis se može prevenirati, dijagnostikovati i lečiti.

3.Većina osoba koje žive sa hepatitisom (preko 80%) nema pristup dijagnostici ili lečenju.

4.U isto vreme, povećava se broj novoinficiranih osoba zbog nedostatka preventivnih usluga. 

5.Postizanje eliminacije hepatitisa do 2030. godine će zahtevati veliko povećanje sredstava za prevenciju hepatitisa, usluge testiranja i lečenja.

6.Potrebno je da zemlje omoguće da nacionalni planovi za dijagnostikovanje i lečenje hepatitisa uključuju namensko finansiranje i investicije.

7.Zemlje treba da postignu optimalne cene za lekove i dijagnostiku.

8.Ulaganje u hepatitis je pametna odluka za sveobuhatnije zdravstvene ishode.

9.Investiranje u dijagnostiku i lečenje hepatitisa znači sprečavanje obolevanja od ciroze i primarnog hepatocelularnog karcinoma jetre.

10.Na svetski dan hepatitisa 2020. pridružite se cilju da pomognete 325 miliona osoba.

Zaustavite neznanje i zanemarivanje virusnog hepatitisa – podelite informacije o tome.

Obrazujte sebe i druge da biste saznali rizike za virusne hepatitise i dostupnost dijagnostike.

Ako vam je dijagnostikovan hepatitis B ili C, razgovarajte sa zdravstvenim radnicima o mogućem lečenju i praćenju lečenja.

Ako se ove infekcije otkriju rano, rizik od hroničnih bolesti i velikog finansijskog opterećenja za vas i vašu porodicu može se izbeći.