Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je u cilju podizanja
svesti celokupne svetske javnosti o značaju i važnosti redovne fizičke
aktivnosti u očuvanju i unapređenju dobrog zdravlja i blagostanja 10. maja
2002. godine pokrenula globalnu inicijativu za obeležavanje međunarodnog dana
fizičke aktivnosti. Ovaj dan se i u našoj zemlji obeležava pod sloganom
„Kretanjem do zdravlja”. Fizička neaktivnost uz nepravilnu ishranu, nove
tehnologije i urbanizaciju predstavlja važan faktor rizika za nastanak
hroničnih nezaraznih bolesti, a kod školske dece može da utiče i na nepravilan
razvoj tela i nastanak deformiteta. Procenjuje se da se milion smrtnih
slučajeva godišnje u evropskom regionu SZO desi zbog fizičke neaktivnosti. U
Evropskom regionu SZO približno 31% osoba starijih od 15 godina je nedovoljno
fizički aktivno, a više od polovine stanovnika Evrope nije dovoljno fizički
aktivno da bi zadovoljilo zdravstvene preporuke.Prema podacima iz istraživanja
zdravlja stanovništva Srbije u 2013. godini 43,6% stanovnika bavilo se
sedenternim tipom posla, za razliku od 2006. godine kada je taj procenat bio
31,1% i 2000. godine kada je taj procenat iznosio 25,2%. Rezultati su pokazali
da su žene (48,3%) u Srbiji sklonije sedentarnom stilu života od muškaraca
(38,7%).
Stanovnici Srbije u proseku sede pet
sati dnevno, najviše stanovnici Beograda (5,8 sati), gradskih naselja (5,3
sata), osobe uzrasta 15–24 godine (5,5 sati), kao i oni sa visokim i višim
obrazovanjem (5,8 sati).
Procenat odraslih stanovnika koji je
vežbao (fitnes, sport, rekreacija…) najmanje tri puta nedeljno u 2013. godini
iznosio je 8,8%, što je značajan pad u odnosu na 2006. godinu kada je taj
procenat bio 25,5% i 2000. godinu kada je taj procenat iznosio 13,7%.
Na osnovu Istraživanja ponašanja
u vezi sa zdravljem kod dece školskog uzrasta u Republici Srbiji trećina
učenika i učenica (33,6%) je u nedelji koja je prethodila istraživanju bila
fizički aktivna svakog dana tokom sat vremena (u skladu sa preporukama SZO),
dok je petina dece navela da je svakodnevno fizički aktivna van školske nastave
(20,8%).
U svim uzrasnim grupama dečaci su
fizički aktivniji od devojčica, a sa godinama se zapaža smanjenje broja
svakodnevno fizički aktivne dece što je posebno izraženo kod devojčica (6,8%
devojčica prvog razreda srednje škole je svakodnevno fizički aktivno, a 11,4%
dece nikada ne vežba van redovne školske nastave).
Šta je fizička
aktivnost?
Fizička
aktivnost predstavlja svako kretanje tela koje dovodi do potrošnje energije
(sagorevanja kalorija). Brzo hodanje, penjanje uz stepenice, šetnja,
usisavanje, pranje prozora, vožnja bicikla, plivanje, trčanje, košarka, fudbal…
sve ovo je fizička aktivnost.
Zašto je važna
fizička aktivnost?
Redovna
umerena fizička aktivnost, kao što su hodanje, vožnja bicikla, ples, ne čini
samo da se osećate dobro, već ima značajne prednosti za zdravlje: smanjuje
rizik od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i nekih vrsta raka, pomaže u
kontroli telesne mase, a doprinosi i dobrom mentalnom stanju. Ona unapređuje
rast i razvoj dece i mladih, povećava samopouzdanje, samopoštovanje i stvara
osećaj pripadnosti zajednici.
Koliko kretanja
je dovoljno?
Prema
preorukama Svetske zdravstvene organizacije, odrasli bi trebalo da upražnjavaju
najmanje 150 minuta umerene ili najmanje 75 minuta intenzivne fizičke
aktivnosti nedeljno. Deci je potrebno najmanje 60 minuta umerene do intenzivne
fizičke aktivnosti dnevno.
Od
pola i starosti, zdravstvenog stanja, a posebno u odnosu na stanje
utreniranosti (kondicije), zavisi i izbor vrste aktivnosti (šetnja, plivanje,
trčanje, vežbe…), njena učestalost i trajanje.
Zavod
za javno zdravlje Vranje
|