Svetska zdravstvena
organizacija (SZO) je u cilju podizanja svesti celokupne svetske javnosti o
značaju i važnosti redovne fizičke aktivnosti u očuvanju i unapređenju dobrog
zdravlja i blagostanja 10. maja 2002. godine pokrenula globalnu inicijativu za
obeležavanje međunarodnog dana fizičke aktivnosti. Ovaj dan se i u našoj zemlji
obeležava pod sloganom „Kretanjem do zdravlja”. Fizička neaktivnost uz
nepravilnu ishranu, nove tehnologije i urbanizaciju predstavlja važan faktor
rizika za nastanak hroničnih nezaraznih bolesti, a kod školske dece može da
utiče i na nepravilan razvoj tela i nastanak deformiteta. Procenjuje se da se
milion smrtnih slučajeva godišnje u evropskom regionu SZO desi zbog fizičke
neaktivnosti. U Evropskom regionu SZO približno 31% osoba starijih od 15 godina
je nedovoljno fizički aktivno, a više od polovine stanovnika Evrope nije
dovoljno fizički aktivno da bi zadovoljilo zdravstvene preporuke.
Prema podacima iz
istraživanja zdravlja stanovništva Srbije u 2013. godini 43,6% stanovnika
bavilo se sedenternim tipom posla, za razliku od 2006. godine kada je taj
procenat bio 31,1% i 2000. godine kada je taj procenat iznosio 25,2%. Rezultati
su pokazali da su žene (48,3%) u Srbiji sklonije sedentarnom stilu života od
muškaraca (38,7%).
Stanovnici Srbije u proseku
sede pet sati dnevno, najviše stanovnici Beograda (5,8 sati), gradskih naselja
(5,3 sata), osobe uzrasta 15–24 godine (5,5 sati), kao i oni sa visokim i višim
obrazovanjem (5,8 sati).
Procenat odraslih stanovnika
koji je vežbao (fitnes, sport, rekreacija...) najmanje tri puta nedeljno u
2013. godini iznosio je 8,8%, što je značajan pad u odnosu na 2006. godinu kada
je taj procenat bio 25,5% i 2000. godinu kada je taj procenat iznosio 13,7%.
Na osnovu Istraživanja
ponašanja u vezi sa zdravljem kod dece školskog uzrasta u Republici Srbiji
trećina učenika i učenica (33,6%) je u nedelji koja je prethodila istraživanju
bila fizički aktivna svakog dana tokom sat vremena (u skladu sa preporukama
SZO), dok je petina dece navela da je svakodnevno fizički aktivna van školske
nastave (20,8%).
U svim uzrasnim grupama
dečaci su fizički aktivniji od devojčica, a sa godinama se zapaža smanjenje
broja svakodnevno fizički aktivne dece što je posebno izraženo kod devojčica
(6,8% devojčica prvog razreda srednje škole je svakodnevno fizički aktivno, a
11,4% dece nikada ne vežba van redovne školske nastave).
Šta je fizička aktivnost?
Fizička aktivnost predstavlja
svako kretanje tela koje dovodi do potrošnje energije (sagorevanja kalorija).
Brzo hodanje, penjanje uz stepenice, šetnja, usisavanje, pranje prozora, vožnja
bicikla, plivanje, trčanje, košarka, fudbal... sve ovo je fizička aktivnost.
Zašto je važna fizička
aktivnost?
Redovna umerena fizička
aktivnost, kao što su hodanje, vožnja bicikla, ples, ne čini
samo da se osećate dobro, već ima značajne prednosti za zdravlje: smanjuje
rizik od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i nekih vrsta raka, pomaže u kontroli
telesne mase, a doprinosi i dobrom mentalnom stanju. Ona unapređuje rast i
razvoj dece i mladih, povećava samopouzdanje, samopoštovanje i stvara osećaj
pripadnosti zajednici.
Koliko kretanja je dovoljno?
Prema preorukama Svetske
zdravstvene organizacije, odrasli bi trebalo da upražnjavaju najmanje 150
minuta umerene ili najmanje 75 minuta intenzivne fizičke aktivnosti nedeljno.
Deci je potrebno najmanje 60 minuta umerene do intenzivne fizičke aktivnosti
dnevno.
Od pola i starosti,
zdravstvenog stanja, a posebno u odnosu na stanje utreniranosti (kondicije),
zavisi i izbor vrste aktivnosti (šetnja, plivanje, trčanje, vežbe...), njena
učestalost i trajanje.
|
