Međunarodni dan starijih
osoba se u svetu i kod nas obeležava 1. oktobra, u skladu sa Rezolucijom 45/106
koju je proglasila Generalna skupština Ujedinjenih nacija 14. decembra 1990. godine,
sa ciljem da se naglasi važnost prilagođavanja životnog okruženja potrebama i sposobnostima
stanovnika trećeg doba. Nakon ove inicijative, Generalna skupština Ujedinjenih nacija
je 1991. godine, u skladu sa rezolucijom 46/91, usvojila principe Ujedinjenih nacija
koji se odnose na starije osobe, dok je na Svetskoj skupštini o starenju 2002. godine
usvojen i Madridski međunarodni akcioni plan za starenje kako bi se odgovorilo na
mogućnosti i izazove starenja stanovništva u 21. veku i promovisao razvoj društva
za sve generacije.
Trenutno, oko
700 miliona ljudi na svetu ima preko 60 godina, a procenjuje se da će do 2050. godine
taj broj iznositi 2 milijarde, što će predstavljati preko 20 procenata svetske populacije.
Trend povećanja broja starijih osoba će biti najveći u zemljama u razvoju, pri čemu
se Azija izdvaja kao region sa najvećim brojem starijih osoba, dok se Afrika suočava
sa najvećim proporcionalnim rastom broja starijih osoba. Imajući sve ovo u vidu,
očigledno je potrebno skrenuti pažnju na posebne potrebe i izazove sa kojima se
suočavaju mnoge starije osobe u sredinama u kojima žive. Međutim, važno je znati
da možemo očekivati njihov pun doprinos u društvu, samo ako postoje odgovarajuće
garancije za uvažavanje njihovih ljudskih prava.
Uvažavanje glavnog
principa ciljeva održivog razvoja da nikoga ne smemo zaboraviti ili ostaviti po
strani, zahteva razumevanje da je demografija važna za održivi razvoj i da će dinamika
populacije oblikovati ključne razvojne izazove sa kojima se svet suočava u 21. veku.
Ako je naša ambicija da izgradimo budućnost koju želimo, moramo se obratiti stanovništvu
preko 60 godina, za koje se očekuje da će do 2030. dostići 1,4 milijarde osoba.
Tema ovogodišnje
kampanje „Promovišimo šampione ljudskih prava starijih osoba”, podvlači važnost
usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i potvrđuje posvećenost promovisanju
punog i jednakog uživanja svih ljudskih prava i osnovnih sloboda starijih osoba.
Skoro 40 godina nakon usvajanja
Deklaracije, pitanje ljudskih prava starijih osoba je prepoznato pri formulisanju Principa Ujedinjenih
nacija za starije osobe iz 1991. godine, koji su pružili smernice u oblastima nezavisnosti,
participacije, brige, samo-ostvarivanja i dostojanstva starijih osoba. Deceniju
kasnije usvajanjem Madridskog međunarodnog akcionog plana za starenje, prvi put
su se donosioci odluka na globalnom nivou obavezali da pitanje starenja povežu sa
drugim okvirima za socijalni i ekonomski razvoj i ljudska prava. Međuzavisnost između
društvene integracije starijih osoba i punog uživanja njihovih ljudskih prava ne
može se zanemariti, s obzirom da će stepen do kojeg će starije osobe biti društveno
integrisane, direktno uticati na njihovo dostojanstvo i kvalitet života.
Starije osobe širom sveta koje
posvećuju svoje živote borbi za ljudska prava su rođene oko vremena usvajanja Deklaracije,
odnosno 1948. godine. One se međusobno razlikuju kao što se razlikuju i društva
u kojem žive: od starijih osoba koje zagovaraju ljudska prava na nivou lokalne zajednice,
do onih koje se bore na međunarodnoj sceni. Svaka od njih zahteva jednako poštovanje
i priznanje za svoju posvećenost.
Ovogodišnja kampanja
ima za cilj:
- Promovisati ljudska prava sadržana u Deklaraciji
i njihovu primenu u svakodnevnom životu starijih osoba;
- Učiniti vidljivim starije osobe koji posvećuju
svoje živote borbi za ljudska prava u mnogim oblastima života, a ne samo u
onim koje ih direktno pogađaju;
- Postati svestan napretka i izazova u obezbeđivanju
punog i jednakog uživanja ljudskih prava i osnovnih sloboda od strane starijih
osoba; i
- Napraviti
socijalnu mrežu i mobilisati ljude koji posvećuju svoje živote borbi za ljudska
prava u svim fazama života na globalnom nivou.
Pridružite se
Obeležavanje Međunarodnog dana
starijih osoba obuhvatiće veliki broj zdravstveno-promotivnih aktivnosti u lokalnoj
zajednici kao što su predavanja, zdravstveno-promotivne izložbe, tribine, okrugli
stolovi, konferencije za novinare, javne manifestacije, koncerti, sportski događaji,
bazari zdravlja i slično.
|
