AKTUELNO: Svetski dan zdravlja 2016. „Pobedi dijabetes”
01.04.2016
Svake godine, Svetska zdravstvena organizacija
bira prioritetnu oblast globalnog javnog zdravlja koja je tema Svetskog dana zdravlja
zdravlja. Tema za Svetski dan zdravlja 2016 je „Pobedi dijabetes“. Šećerna bolest
se s pravom naziva globalnom epidemijom, jer broj obolelih osoba u svetu raste do
nivoa koji su bili nezamislivi pre samo nekoliko decenija. Postoji više razloga
za ovu pojavu, a najznačajniji je promena načina života koju obeležava veći unos
visokokalorične hrane i smanjena fizička aktivnost.
Najnovije svetske procene govore da 415 miliona osoba od 20 do 79
godina živi sa šećernom bolešću. Čak polovina obolelih osoba nema postavljenu dijagnozu
bolesti te se ne leči. Među skoro 5 miliona osoba koje godišnje umru zbog šećerne
bolesti, svaka druga osoba mlađa je od 60 godina. Većina obolelih je starosti
45–65 godina, što odgovara najproduktivnijem periodu života. Na svetskom nivou, troškovi zdravstvene zaštite vezane uz šećernu
bolest iznose preko 670 milijarde dolara.
U Evropi od šećerne bolesti boluje
60 miliona osoba, a troškovi lečenja i nege za šećernu bolest iznose preko 150 milijarde
američkih dolara godišnje. Ipak, preko 620.000 osoba godišnje umre od njenih posledica.
Unutar evropske regiona, šećerna bolest je najčešća u Turskoj i zemljama istočne
Evrope.
Naša zemlja prati uzlazni trend obolevanja
zemalja u tranziciji. Prema rezultatima „Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije”,
u proteklih 10 godina broj osoba sa dijagnozom dijabetesa porastao je gotovo
50%, tako da danas u Srbiji oko 470.000 osoba (8,1% stanovništva) živi sa dijabetesom.
Ako tome dodamo još 40% obolelih, kod kojih dijabetes još nije otkriven, ukupan
broj obolelih od šećerne bolesti u Srbiji procenjuje se na 760.000.
Najvećim delom to su osobe sa tipom 2 dijabetesa, koji obuhvata preko 90% obolelih.
Ovaj tip šećerne bolesti se svake godine u našoj zemlji dijagnostikuje u proseku
kod 16.000 osoba, obično posle 40. godine života, nešto češće kod osoba ženskog
pola. Poslednjih godina tip 2 dijabetesa nije više toliko redak ni kod mlađih osoba
i adolescenata, kao posledica rastuće epidemije gojaznosti.
Broj osoba sa tipom 1 dijabetesa višestruko je manji u odnosu na osobe sa
tipom 2 dijabetesa i iznosi 5–10% pacijenata. To nikako ne umanjuje njegov značaj,
posebno ako znamo da je tip 1 dijabetesa jedno od najčešćih hroničnih oboljenja
u detinjstvu. U pitanju su deca koja se od najranijeg perioda svog života leče insulinom.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje – Registra za dijabetes, u našoj zemlji
od tipa 1 dijabetesa godišnje oboli približno 157 devojčica i dečaka uzrasta do
14 godina, uz godišnji porast obolevanja od 4%. Ovakva incidencija nas svrstava
u red zemalja umerenog rizika obolevanja od tipa 1 dijabetesa. Najveći broj obolelih
se dijagnostikuje u pubertetu, u uzrastu 10–14 godina. Nažalost, prevencija tipa
1 dijabetesa koji u najvećoj meri pogađa najmlađe, još uvek nije moguća. Faktori
spoljašnje sredine, za koje se smatra da su inicijatori procesa koji dovode do destrukcije
ćelija koje proizvode insulin, još uvek su predmet istraživanja.
Međutim, veoma ohrabruje činjenica da se promenom životnih navika može sprečiti
ili odložiti nastanak najčešćeg tipa dijabetesa, tipa 2. Klinička istraživanja su
pokazala da relativno male promene u stilu života: usvajanje pravilnog načina ishrane,
povećanje fizičke aktivnosti i održavanje normalne telesne težine smanjuju rizik
za nastanak dijabetesa preko 50%. U tom cilju, naša zemlja donela je 2008. godine
Strategiju za prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti Republike Srbije
i 2009. godine Nacionalni program prevencije i rane detekcije tipa 2 dijabetesa
na primarnom nivou zdravstvene zaštite u Srbiji. Pored zdravog stila života, veoma
je važno redovno kontrolisati svoje zdravlje kod izabranog lekara. Na osnovu najnovijeg
Pravilnika o sadržaju i obimu prava na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog
osiguranja i o participaciji („Sl. glasnik RS”, br. 7/2011), sve osobe od 18 do
35 godina imaju pravo na sistematski pregled jednom u 5 godina (koji podrazumeva
opšti klinički pregled uz sve neophodne laboratorijske analize), a osobe starije
od 35 godina procenu rizika za nastanak tipa 2 dijabetesa i ranu detekciju tipa
2 dijabetesa po utvrđenom algoritmu Nacionalnog programa prevencije i rane detekcije
tipa 2 dijabetesa u Srbiji. Oboleli od dijabetesa treba redovno da mere nivo šećera
u krvi, uzimaju propisanu terapiju, da budu fizički aktivne, prilagode svoje navike
u ishrani i da prestanu da puše. Loša kontrola bolesti imaće za posledicu povećan
rizik za nastanak komplikacija i rizik od prevremene smrti.
