Svetski dan zdravlja, 7.april ove godine je posvećen vektorskim zaraznim bolestima i obeležava se pod sloganom „Vektorske zarazne bolesti: mali ubod, velika opasnost“. Svetska Zdravstvena Organizacija je ovaj značajan datum u kalendaru zdravlja posvetila ovoj temi zbog rastućeg javno zdravstvenog značaja koji ova grupa bolesti ima tokom protekle dve decenije.

Ovogodišnja kampanja obeležava se sa ciljem podizanja svesti o značaju vektorskih zaraznih bolesti i mogućim posledicama po zdravlje ljudi, kao i podizanje nivoa znanja o mogućnostima njihove prevencije. Specifični ciljevi ovogodišnje kampanje usmereni su na mere prevencije namenjene stanovništvu u sredinama u kojima su vektorske zarazne bolesti endemski prisutne, putnicima u međunarodnom saobraćaju, kao i unapređenju intersektorske saradnje u cilju prevencije, sprečavanja i suzbijanja vektorskih zaraznih bolesti.

Vektorske zarazne bolesti čine 17% globalnog opterećenja zaraznim bolestima. Najsmrtonosnija među njima je malarija, od koje u svetu godišnje umre 1,2 miliona ljudi, pretežno Afričke dece mlađe od 5 godina. Prema procenama SZO, više od 2,5 milijarde ljudi u više od 100 zemalja sveta je pod rizikom obolevanja od denge, dok oko 1,3 miliona ljudi širom sveta godišnje oboleva od lajšmanijaze.Groznica Zapadnog Nila je značajan javnozdravstveni problem kako u EU i zemljama u okruženju, tako i u našoj zemlji.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ u 2012. godini, na području Republike Srbije, prijavljena su ukupno 974 slučaja obolevanja od bolesti iz ove grupe.

Više od polovine svetske populacije je u opasnosti od obolevanja od ovih bolesti, a učestala putovanja, trgovina i migracije učinile su da opasnost od ovih bolesti  bude još veća.

                                      MERE PREVENCIJE BOLESTI KOJE SE PRENOSE KRPELjIMA

Mere lične zaštite od uboda krpelja

– izbegavati staništa krpelja (visoka trava, bujno zelenilo parkova, livade, šume)

– pri boravku u prirodi, koristiti repelente (sredstva protiv uboda insekata), koji štite više sati

– nositi svetlu odeću koja pokriva ruke i noge

– nakon boravka u prirodi izvršiti inspekciju kože

– imati na umu da se krpelj može doneti i na odeći i na kućnim ljubimcima

Kako postupati ukoliko je došlo do ujeda krpelja?

– važno je javiti se lekaru u toku prva 24 sata

– ne treba stavljati nikakva hemijska sredstva (etar, alkohol, benzin)

– ne treba pokušavati samostalno vađenje krpelja jer se pritiskom i gnječenjem mesta uboda krpelj može raskomadati, a rilica otići još dublje

– u svakoj zdravstvenoj ustanovi, obučeno osoblje će krpelja izvaditi u celosti, uz dezinfekciju mesta intervencije

– veoma je važno lekaru dati osnovne epidemiološke podatke o ubodu krpelja (na primer o mestu gde je osoba boravila u prirodi jer postoji mogućnost da se radi o endemskom području)

MERE PREVENCIJE BOLESTI KOJE SE PRENOSE KOMARCIMA

Najlakši i najefikasniji način prevencije navedenih bolesti je sprečiti ubod komarca. U tom smislu preporučuje se:

•     Izbegavanje područja sa velikim brojem insekata, kao što su šume i močvare.

•     Smanjenje broja komaraca na otvorenom gde se radi, igra ili boravi, što se postiže isušivanjem izvora stajaće vode.

•     Po mogućstvu boravak u klimatizovanim prostorima, jer je broj insekata u takvim uslovima značajno smanjen.

•     Upotreba repelenata na otkrivenim delovima tela prilikom boravka na otvorenom.

•     Nošenje odeće koja pokriva noge i ruke. Preporučljivo je da odeća bude komotna, jer komarci mogu da ubodu kroz pripijenu odeću.

•     Izbegavanje boravka na otvorenom u vreme perioda najintenzivnije aktivnosti komaraca – u sumrak i u zoru.

•     Upotreba zaštitne mreže protiv komaraca na prozorima i oko kreveta.

•     Upotreba električnih aparata koji ispuštaju sredstvo za uništavanje komaraca u zatvorenom prostoru.

•     U slučaju putovanja u inostranstvo, pogotovo ako se radi o tropskom i subtropskom području, obavezno se pridržavati svih navedenih mera prevencije koje podrazumevaju i preventivno uzimanje lekova (hemioprofilaksa) pre odlaska, tokom boravka i po povratku iz malaričnih područja (područja u kojima postoji rizik od prenošenja malarije).

•     U slučaju pojave bilo kakvih simptoma bolesti po povratku sa putovanja, odmah se javiti izabranom lekaru i navesti podatak o putovanju i eventualnom ubodu komarca ili drugih insekata.