PROBLEMI SA KOJIMA SE SESREĆEMO

1. Toplotni osip je jedan od ranih znakova potencijalnog toplotnog stresa. Njegov nastanak dovodi se u vezu sa toplim i vlažnim uslovima u kojima koža i odeća ostaju vlažne, usled neisparenog znoja. Toplotnim osipom mogu biti zahvaćene male površine kože, kao i celokupna površina torza. čak i nakon izlečenja zahvaćene površine kože, potrebno je da protekne narednih 4-6 nedelja do potpune normalizacije lučenja znoja. često menjanje čiste i suve odeće, trebalo bi primenjivati kako kao preventivnu meru, tako i u slučaju već dijagnostikovanog toplotnog osipa.

2. Toplotni edem -  Kod nepotpune aklimatizacije dolazi do otoka gornjih i donjih ekstremiteta. Do oporavka dolazi nakon boravka u hladnijem okruženju u trajanju od 1-2 dana.

3. Toplotna sinkopa smatra se najblažim poremećajem termoregulacije. Karakteriše je gubitak svesti u toku obavljanja fizičke aktivnosti pri izloženosti povišenoj temperaturi okoline u dužem periodu vremena (poljoprivredni i građevinski radovi, saobraćajna milicija). Do sinkope najčešće dolazi već nakon 2 sata rada u uslovima povišene ambijentalne temperature usled povećanog gubitka tečnosti i nedovoljne rehidracije u toku rada. Osim gubitka svesti, prisutni su i hladna i vlažna koža i slab puls. Ovo stanje zahteva lekarsku pomoć, a do njenog pružanja osobu bi trebalo premestiti na hladniju lokaciju, postaviti je u vodoravan položaj, te ukoliko je svesna, započeti rehidraciju davanjem malih gutljaja ohlađene vode.

Mere prevencije:

·   Smanjenje intenziteta fizičke aktivnosti ili skraćenje vremena izloženosti dejstvu povišene ambijentalne temperature

·   Redovni unos tečnosti(1 čaša vode/20min) u ustaljenom ritmu, bez obzira na eventualno odsustvo osećaja žeđi.

·   Obučiti radnike da se međusobno osmatraju radi pravovremenog uočavanja početnih simptoma dehidracije, da bi se sprečilo dalje pogoršanje kliničke slike i još veća dehidracija.

4. Toplotni grčevi -  Manifestuju se u vidu nevoljnih spazama, uglavnom, radne muskulature donjih i gornjih ekstremiteta, kao i abdominalne, praćenih bolom. Nastaju naglo u toku same fizičke aktivnosti ili, pak, 2-3 sata nakon prestanka rada. Takođe, povišena telesna temperatura nije obavezan simptom. Toplotni grčevi posledica su poremećaja ravnoteže u odnosu volumena telesnih tečnosti i koncentracije elektrolita u njima, do čega dolazi usled pojačanog znojenja kao i nagomilavanja kiselih produkata metabolizma radne muskulature.

Preliminarne mere:

·         Premeštanje u hladniji prostor

·         Osloboditi se viška odeće

·         Piti ohlađenu slanu vodu ili komercijalne proizvode za rehidraciju (Orosal)

Preventivne mere

·         Smanjiti nivo fizičkih aktivnosti ili skratiti period izloženosti povišenoj ambijentalnoj temperaturi

·         Redovna rehidracija po ustaljenom ritmu, bez obzira na žeđ

5. Toplotno iscrpljenje se najčešće javlja kod neaklimatizovanih osoba u toku prvih dana izloženosti dejstvu povišene ambijentalne temperature. Do ovog stanja dolazi usled neadekvatne adaptacije cirkularnog sistema izazvanog preteranim znojenjem i posledičnim smanjenjem volumena plazme, zbog preraspodele krvi iz srca i unutrašnjih organa ka perifernim krvnim sudovima kože. U daljem toku, dolazi do pada krvnog pritiska, a puls je gotovo nemerljiv. Preporučuje se intravenska rehidracija.

Simptomi:

·   Profuzno znojenje

·   Vlažna i hladna koža

·   Telesna temperatura može biti >38°C

·   Oslabljen puls

·   Krvni pritisak je normalnih ili sniženih vrednosti

·   Osećaj umora i slabosti

·   Nausea (mučnina), povraćanje

·   Ubrzano disanje, žeđ

·   Poremećaj oštrine vida

Preliminarne mere

·   Obavezna lekarska pomoć, zbog mogućeg progrediranja u stanje toplotnog udara

·   Osloba|anje viška odeće

·   Dislociranje u hladniji prostor do dolaska lekarske pomoći

·   Započeti rehidraciju ohlađenom vodom

·   Omogućiti brže strujanje vazduha

Preventivne mere

Vremenska preraspodela fizičkih aktivnosti sa produženim intervalima odmora u rashlađenom prostoru

Kontinuirana rehidracija

6. Toplotni udar se smatra najtežom komplikacijom termičkog stresa, koja zahteva neodložnu medicinsku intervenciju. Do ovog stanja dolazi u uslovima povišene ambijentalne temperature i visokog procenta relativne vlažnosti vazduha (>70%), kao i male brzine strujanja vazduha. Krajnji ishod pokušaja kompenzacije poremećenog sistema termoregulacije (osovina : preoptička regija hipotalamusa-toplotno jezgro kojeg čine srce, pluća i visceralni organi-perifernih krvnih sudova kože)  je njen potpuni kolaps, što rezultira prestankom odavanja toplote evaporacijom znoja, usled čega koža postaje suva i topla, a telesna temperatura prelazi 40°C.

Simptomi:

·   Povišena telesna temperatura(>40°C.)

·   Kod 50-75% obolelih konstatovan je prestanak znojenja

·   Suva i topla koža

·   Ubrzana srčana radnja

·   Osećaj izgubljenosti, drhtanje, iritabilnost, sve do mentalne konfuzije

Zaposlene koji postanu iracionalni ili konfuzni, ili pak izgube svest u toku rada obavezno bi trebalo smatrati žrtvom toplotnog udara, što zahteva urgentnu medicinsku pomoć. Do pružanja medicinske pomoći trebalo bi učiniti sledeće:

·   Dislocirati obolelog u hladniji prostor

·   Ukloniti višak odeće

·   Ovlaživati kožu vodom,

·   Izložiti kožu jačem vazdušnom strujanju

Izvor: www.batut.org.rs