Svetski dan hrane – 16. oktobar 2024.

Oktobar – mesec pravilne ishrane

„Pravo na hranu, za bolji život i bolju budućnost- da niko ne bude gladan”

Organizacija za hranu i poljoprivredu (Food and Agriculture Organization, FAO) svake godine obeležava 16. oktobar – Svetski dan hrane, dan kada je ova organizacija i osnovana 1945. godine. U Srbiji se ovaj datum obeležava od 2001. godine, a ovogodišnji slogan Svetskog dana hrane je: „Pravo na hranu, za bolji život i bolju budućnost: da niko ne bude gladan”. Hrana je osnovna ljudska potreba i pravo definisano Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima. 

Ključne činjenice i izazovi

·                     Skoro četvrtina dece mlađe od pet godina je niže u odnosu na svoj uzrast, a 7% dece ima nedovoljnu telesnu težinu za svoj uzrast.

·                     Skoro tri milijarde ljudi u svetu nije u mogućnosti da se hrani u skladu sa principima pravilne ishrane, a 2,6 milijardi žena i dece imaju nedostatak jednog ili više vitamina i minerala.

·                     Oko 2,5 milijardi odraslih i 37 miliona dece mlađe od pet godina je gojazno.

·                     Jedan od glavnih uzroka gladi u svetu su oružani sukobi – samo u 2023. godini u 20 zemalja u svetu 135 miliona ljudi je gladovalo zbog ratnih sukoba.

·                     Mali poljoprivredni proizvođači proizvedu oko trećinu ukupno proizvedene količine hrane.

·                     Na globalnom nivou 13% hrane propadne tokom žetve i transporta, a čak 19% hrane se baci u maloprodaji ili od strane potrošača.

·                     Klimatske promene značajno utiču na poljoprivrednu proizvodnju, a posebno nepovoljan uticaj imaju na male poljoprivredne proizvođače u seoskim domaćinstvima.

·                     Svake godine 600 miliona ljudi oboli, a čak 420.000 ljudi izgubi život od posledica unosa zdravstveno neispravne hrane.

Šta svako od nas može da uradi?

·                     Birajte sezonske namirnice i hranu koja se gaji u vašem okruženju

Prednost treba da ima sezonsko voće i povrće – u sezoni je jeftinije i kvalitetnije.

·                     Usvojite zdrave navike

Primenite principe pravilne ishrane: ne preskačite obroke, jedite raznovrsno i vodite računa o načinu pripreme hrane. Ohrabrite članove porodice, prijatelje i druge ljude u svom okruženju da se pravilno hrane.

·                     Podržite bilošku raznovrsnost

Povećajte i podržite organsku poljoprivredu, zaštitite useve od štetočina, obnovite ribarstvo i ekosistem.

·                     Vodite računa o pravilima za bezbednost namirnica koje koristite

1.             Održavajte higijenu

̶                        Obavezno perite ruke sapunom i vodom pre i tokom pripreme hrane.

̶                        Operite ruke sapunom i toplom vodom posle upotrebe toaleta.

̶                        Operite i dezinfikujte sve radne površine i pribor koji ste koristili za pripremu hrane.

̶                        Zaštitite namirnice od insekata i glodara.

Brojni mikroorganizmi se nalaze u zemlji, vodi, vazduhu, ali i životinjama i ljudima. Njih ima na rukama, krpama za brisanje, sunđerima, priboru za jelo, daskama za pripremu hrane. Oni se prenose direktnim kontaktom prilikom pripreme hrane i tako mogu da dovedu do pojave različitih bolesti koje se prenose hranom.

2.             Odvojte sveže od kuvanog

̶                        Uvek odvojite meso i ribu od ostalih namirnica prilikom pripreme.

̶                        Za pripremu svežih namirnica koristite poseban pribor i daske za sečenje.

̶                        Čuvajte hranu u dobro zatvorenim posudama da biste izbegli kontakt između sveže i već pripremljene hrane.

Sveže namirnice, a posebno meso, riba i morski plodovi i njihovi sokovi, mogu da sadrže opasne mikroorganizme koji se mogu preneti na druge namirnice prilikom pripreme i čuvanja.

3.             Kuvajte dovoljno dugo

̶                        Kuvajte hranu temeljno, posebno meso, živinu, jaja i morske plodove.

̶                        Pustite da supa i čorba vri nekoliko minuta da biste bili sigurni da je temperatura premašila 70 °C. Uverite se da su sokovi iz termički obrađenih mesa i ribe bistre boje, a nikako ružičasti.

̶                        Ranije pripremljenu hranu prokuvajte pre upotrebe.

Dovoljno duga termička obrada (kuvanje ili pečenje) uništava mikroorganizme koji mogu biti opasni po zdravlje. Kuvanje na temperaturi preko 70 °C čini hranu bezbednijom za upotrebu.

4.             Čuvajte hranu na bezbednim temperaturama

̶                        Ne ostavljajte skuvanu hranu na sobnoj temperaturi duže od dva sata.

̶                        Sve sveže i skuvane namirnice koje se brzo kvare neophodno je čuvati u frižideru (poželjno je na temperaturi do 5 °C).

̶                        Prilikom otapanja zamrznutih namirnica prvo ih stavite u frižider nekoliko sati, a tek onda otapajte na sobnoj temperaturi.

Mikroorganizmi mogu da se razmnožavaju veoma brzo ukoliko se hrana čuva na sobnoj temperaturi. Ako su pak temperature ispod 5 °C ili preko 60 °C razmnožavanje većine mikroorganizama je usporeno ili zaustavljeno.

5.   Koristite ispravnu vodu i sveže namirnice

̶                        Koristite ispravnu vodu sa česme ili flaširanu vodu za piće ili pripremu hrane.

̶                        Birajte sveže namirnice.

̶                        Dobro operite povrće i voće pod mlazom hladne tekuće vode pre čišćenja i upotrebe.

̶                        Proverite datum proizvodnje i rok trajanja namirnica na pakovanju.

Ako je voda uzeta sa izvora koji nije ispitan i sadrži mikroorganizme, oni mogu da naruše zdravlje. Pravilan odabir namirnica, njihovo pranje i ljuštenje smanjuje rizik od zaraze.

·                     Čitajte deklaracije na upakovanim namirnicama

Deklaracija vam daje korisne informacije o proizvodu, njegovoj energetskoj vrednosti, sadržaju ukupnih i zasićenih masti, sadržaju i vrsti ugljenih hidrata, sadržaju proteina, vlaknima, količini soli, alergenima, aditivima i drugim sastojcima.

·                     Podržite lokalne proizvođače hrane

Birajte lokalno proizvedenu hranu i tako podržite male poljoprivredne proizvođače. Jedite sezonske proizvode: jagode i paradajz su i ukusniji i nutritivno vredniji tokom letnjih meseci, u sezoni u kojoj uspevaju, iako se mogu nabaviti i tokom zime.

·                     Ne bacajte hranu – smanjite otpad od hrane

Planirajte obroke unapred i pripremite onoliko koliko možete da pojedete. Ostatke hrane donirajte narodnim kuhinjama ili ih iskoristitie za pravljenje komposta.

Zavod za javno zdravlje i ove godine u okviru obeležavanja Svetskog dana hrane, 16. oktobra, aktivnosti usmerava na informisanje i edukaciju stanovništva, a posebno dece i mladih u cilju sticanja znanja, formiranja ispravnih stavova i ponašanja u vezi sa ishranom.