Stalno rashlađujte svoj dom

Trudite se da vam životni prostor uvek bude rashlađen. Idealno bi bilo održavati sobnu temperaturu ispod 32°S tokom dana, odnosno ispod 24°S tokom noći. Ovo je naročito važno za decu uzrasta do 2 godine, osobe starije od 60 godina, kao i za hronične bolesnike.

Iskoristite noćni vazduh da rashladite svoj dom. Otvorite sve prozore i držite roletne podignute tokom noći i ranog jutra, kada je spoljašna temperatura niža.

Smanjite toplotno opterećenje u svom stanu ili kući u najtoplijem delu dana. Zatvorite prozore i prozorske zastore, posebno one na sunčanoj strani. Isključite veštačko osvetljenje i sve električne uređaje koji vam nisu neophodni.

Okačite vlažne čaršave na otvorene prozore kako biste rashladili vazduh u sobi, ukoliko nemate klima uređaj. Ako vam je stambeni prostor klimatizovan, zatvorite vrata i prozore i štedite struju koju ne koristite za rashlađivanje.

Ventilatori mogu delimično da rashlade prostoriju, ali pri temperaturi iznad 35°S ne mogu da spreče opasnost od pojave poremećaja zdravlja izazvanih toplotom.

Izbegavajte boravak napolju u toku najtoplijeg dela dana (od 10 do 17 časova).

Koliko možete, izbegavajte naporne fizičke aktivnosti. Ako morate da ih obavljate, činite to u toku najhladnijeg dela dana, što je obično između 4:00 i 7:00 časova ujutru.

Ne ostavljajte decu, kao ni životinje, u parkiranim vozilima.

Rashlađujte telo i hidrirajte svoj organizam

Tuširajte se ili kupajte u rashlađenoj vodi. Možete da primenjujete i hladne obloge, peškire, sunđere, itd.

Nosite laganu, komotnu odeću od prirodnih materijala, svetlih boja. Ako izlazite napolje, nosite šešir ili kapu sa širokim obodom i naočare za sunce. Koristite pamučnu posteljinu.

Redovno unosite tečnost, pre svega vodu. Isključite alkohol i smanjite unos kafe i gaziranih bezalkoholnih pića.

Uglavnom osobe popiju par čaša dnevno, a preporuka je da to bude osam. Najbolji način da se izbegne dehidratacija i kolaps je da unosite vodu u većoj količini. Nedostatak hidratacije dovodi do iscrpljenosti, suve kože, glavobolje, niskog krvnog pritiska i nesvestice. Ne treba da se nalivate vodom non stop. Potreba za tečnosti zavisi od metabolizma, težine, procenta telesne masnoće, nivoa fizičke aktivnosti.

Što se ishrane tiče, ključno je da bude lagana. Uzimajte manje, a češće obroke. Izbegavajte hranu sa visokim sadržajem proteina.

Kupujete sezonsko povrće i voće i na takvim namirnicama zasnujete svoje obroke kada je vruće. Uzimajte što više sveže hrane, jer termičkom obradom namirnice gube vitamine i minerale koji su jako bitni. Važno je ne preskakati doručak, jer prvi obrok utiče na ishranu tokom celog dana. Doručak ima najveći uticaj na glikemijski status. Ručak i večera će biti obilniji, a i može doći do varijacija šećera u krvi ako preskočimo doručak.

Žitarice su dobre za doručak, a može se jesti i hladan sendvič ili sveže povrće. Jaja su takođe dobar izbor za doručak. Prejaka, masna i začinjena hrana može da dovede do pojačanog znojenja, a to dovodi do gubitka tečnosti.

Ako se vi ili neko drugi ne oseća dobro

Potražite pomoć ako osećate vrtoglavicu, slabost, uznemirenost, intenzivnu žeđ ili imate glavobolju; što je pre moguće pređite u ohlađen prostor i izmerite telesnu temperaturu.    Popijte nekoliko gutljaja vode ili voćnog soka sobne temperature. 

Ako vam se jave bolni grčevi u mišićima (oni su, inače, često posledica dužeg vežbanja po veoma toplom vremenu, posebno ako su se javili u mišićima nogu, ruku ili stomaka), sklonite se u hlad ili uđite u rashlađeni prostor. Počnite postepeno da unosite tečnost, najbolje vodu. Ako toplotni grčevi potraju duže od jednog sata treba da potražite lekarsku pomoć.

Obratite se lekaru ako osetite neuobičajene simptome ili ako simptomi dugo traju. Ako primetite kod nekog od članova vaše porodice ili ljudi kojima pomažete toplu, suvu kožu i buncanje, pojavu grčeva i/ili nesvesticu, odnosno gubitak svesti, odmah pozovite lekara/hitnu pomoć. Dok čekate na pomoć, pokušajte osobu da rashladite hladnim oblogama, dajte joj da pije tečnost, oslobodite je viška odeće.