Stalno rashlađujte svoj dom
Trudite
se da vam životni prostor uvek bude rashlađen. Idealno bi bilo održavati sobnu
temperaturu ispod 32°S tokom dana, odnosno ispod 24°S tokom noći. Ovo je
naročito važno za decu uzrasta do 2 godine, osobe starije od 60 godina, kao i
za hronične bolesnike.
Iskoristite
noćni vazduh da rashladite svoj dom. Otvorite sve prozore i držite roletne
podignute tokom noći i ranog jutra, kada je spoljašna temperatura niža.
Smanjite
toplotno opterećenje u svom stanu ili kući u najtoplijem delu dana. Zatvorite
prozore i prozorske zastore, posebno one na sunčanoj strani. Isključite
veštačko osvetljenje i sve električne uređaje koji vam nisu neophodni.
Okačite
vlažne čaršave na otvorene prozore kako biste rashladili vazduh u sobi, ukoliko
nemate klima uređaj. Ako vam je stambeni prostor klimatizovan, zatvorite vrata
i prozore i štedite struju koju ne koristite za rashlađivanje.
Ventilatori
mogu delimično da rashlade prostoriju, ali pri temperaturi iznad 35°S ne mogu
da spreče opasnost od pojave poremećaja zdravlja izazvanih toplotom.
Izbegavajte
boravak napolju u toku najtoplijeg dela dana (od 10 do 17 časova).
Koliko
možete, izbegavajte naporne fizičke aktivnosti. Ako morate da ih obavljate,
činite to u toku najhladnijeg dela dana, što je obično između 4:00 i 7:00
časova ujutru.
Ne
ostavljajte decu, kao ni životinje, u parkiranim vozilima.
Rashlađujte telo i hidrirajte svoj organizam
Tuširajte
se ili kupajte u rashlađenoj vodi. Možete da primenjujete i hladne obloge,
peškire, sunđere, itd.
Nosite
laganu, komotnu odeću od prirodnih materijala, svetlih boja. Ako izlazite
napolje, nosite šešir ili kapu sa širokim obodom i naočare za sunce. Koristite
pamučnu posteljinu.
Redovno
unosite tečnost, pre svega vodu. Isključite alkohol i smanjite unos kafe i
gaziranih bezalkoholnih pića.
Uglavnom
osobe popiju par čaša dnevno, a preporuka je da to bude osam.
Najbolji način da se izbegne dehidratacija i kolaps je da unosite vodu u većoj
količini. Nedostatak hidratacije dovodi do iscrpljenosti, suve kože,
glavobolje, niskog krvnog pritiska i nesvestice. Ne treba da se nalivate vodom
non stop. Potreba za tečnosti zavisi od metabolizma, težine, procenta telesne
masnoće, nivoa fizičke aktivnosti.
Što
se ishrane tiče, ključno je da bude lagana. Uzimajte manje, a češće obroke.
Izbegavajte hranu sa visokim sadržajem proteina.
Kupujete sezonsko povrće
i voće i na takvim namirnicama zasnujete svoje obroke kada je vruće. Uzimajte
što više sveže hrane, jer
termičkom obradom namirnice gube vitamine i minerale koji su jako bitni. Važno
je ne preskakati doručak, jer prvi obrok utiče na ishranu tokom celog dana.
Doručak ima najveći uticaj na glikemijski status. Ručak i večera će biti
obilniji, a i može doći do varijacija šećera u krvi ako preskočimo doručak.
Žitarice
su dobre za doručak, a može se jesti i hladan sendvič ili sveže povrće. Jaja su
takođe dobar izbor za doručak. Prejaka, masna i začinjena hrana može da dovede
do pojačanog znojenja, a to dovodi do gubitka tečnosti.
Ako
neko od vas uzima lekove, proverite sa lekarom da li ti lekovi utiču na
termoregulaciju. Ako imate zdravstvenih problema lekove držite na
temperaturi ispod 25°S ili u frižideru (pročitajte uputstvo o čuvanju dato uz
lek). Zatražite medicinski savet ako patite od nekog hroničnog oboljenja
ili istovremeno uzimate više različitih lekova.
Ukoliko
se radi o starijoj populaciji ili nezaposlenima, sve teže kućne poslove
(pranje rublja, tepiha, zavesa...) trebalo bi obavljati u hladnijoj
polovini dana (jutro, veče). Bez preke potrebe, ne bi trebalo napuštati
dobro klimatizovan zatvoreni prostor za sve vreme trajanja povišene
spoljne temperature. Ukoliko je to neizbežno, obezbediti redovnu
rehidraciju u toku boravka na toplom.
Posebnu
pažnju treba obratiti na održavanje lične higijene, zatim na
higijenske uslove u toku pranja voća i povrća kao i na samu pripremu
hrane, jer u uslovima kada je organizmu neophodno besprekorno
funkcionisanje sistema termoregulacije, svaka dehidracija, nastala kao
posledica alimentarne intoksikacije praćene dijarejom, dodatno bi
komplikovalo zdravstveno stanje osobe koja je pretrpela bilo koje od
navedenih kliničkih manifestacija toplotnog stresa.
Ako se vi ili neko drugi ne oseća dobro
Potražite
pomoć ako osećate vrtoglavicu, slabost, uznemirenost, intenzivnu žeđ ili imate
glavobolju; što je pre moguće pređite u ohlađen prostor i izmerite telesnu
temperaturu. Popijte
nekoliko gutljaja vode ili voćnog soka sobne temperature.
Ako
vam se jave bolni grčevi u mišićima (oni su, inače, često posledica dužeg
vežbanja po veoma toplom vremenu, posebno ako su se javili u mišićima nogu,
ruku ili stomaka), sklonite se u hlad ili uđite u rashlađeni prostor. Počnite
postepeno da unosite tečnost, najbolje vodu. Ako toplotni grčevi potraju duže
od jednog sata treba da potražite lekarsku pomoć.
Obratite
se lekaru ako osetite neuobičajene simptome ili ako simptomi dugo traju. Ako
primetite kod nekog od članova vaše porodice ili ljudi kojima pomažete toplu,
suvu kožu i buncanje, pojavu grčeva i/ili nesvesticu, odnosno gubitak svesti,
odmah pozovite lekara/hitnu pomoć. Dok čekate na pomoć, pokušajte osobu da
rashladite hladnim oblogama, dajte joj da pije tečnost, oslobodite je viška
odeće.
|