|
Maligni tumori predstavljaju, posle bolesti srca i krvnih sudova, najčešći uzrok umiranja kako u svetu tako i u našoj zemlji. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, danas preko 25 miliona ljudi u svetu živi sa rakom. Svake godine u svetu se registruje 11 miliona novoobolelih, od čega oko 60% u zemljama u razvoju, dok 8 miliona ljudi umre od malignih bolesti. U Srbiji se u proseku godišnje dijagnostikuje oko 33.000 novoobolelih i 20.000 umrlih osoba od malignih bolesti.
U našoj zemlji beleži se relativno visoka incidencija i mortalitet od malignih tumora, kao i visoka učestalost faktora rizika. Značajan problem predstavlja i neprepoznavanje rizičnog ponašanja i nedovoljno korišćenje pozitivnih iskustava u sprovođenju programa prevencije i ranog otkrivanja malignih tumora iz razvijenih zemalja Evrope i sveta. Muškarci u našoj sredini najviše obolevaju od raka pluća, debelog creva i rektuma, prostate, mokraćne bešike, želuca i pankreasa. U poslednjoj deceniji uočen je porast u obolevanju muškaraca od svih vodećih lokalizacija malignih tumora, osim od raka želuca. Kod žena u Srbiji maligni proces najčešće je lokalizovan na dojci, debelom crevu i rektumu, grliću materice, plućima, telu materice i želucu. Uz izvesne varijacije u vrednostima incidencije, tokom poslednje decenije beleži se porast u obolevanju žena od svih vodećih lokalizacija malignih tumora, osim od raka grlića materice, gde je zapaženo smanjenje stope incidencije. Međutim, i pored navedenog smanjenja incidencije raka grlića materice, uočene stope novoobolelih od ove maligne lokalizacije kod naših žena i dalje su među najvišima u Evropi. Broj umrlih osoba od malignih tumora se tokom poslednje decenije povećao za 20,3%. U periodu od 1997. do 2007. godine došlo je do porasta stopa mortaliteta od svih malignih tumora, kod muškaraca za 11,7% i kod žena za 7,0%. Sa prosečnom standardizovanom stopom smrtnosti od malignih tumora 192,8 na 100.000 stanovnika, tokom poslednje decenije Srbija se nalazila u grupi zemalja Evrope sa srednjim rizikom umiranja od raka. Najčešći uzroci umiranja i kod muškaraca i kod žena su bili oni maligni tumori koji su bili i najčešći uzroci obolevanja. U periodu od 1997. do 2007. godine došlo je do porasta mortaliteta od svih vodećih lokalizacija malignih tumora, osim od raka želuca koji pokazuje pad u smrtnosti i kod muškaraca i kod žena. Zemlje članice Evropske zajednice su 1985. godine pokrenule zajednički program pod nazivom „Evropa protiv raka” (Europe Against Cancer) sa ciljem da do 2000. godine smanje mortalitet od raka u navedenom regionu za 15%. Zahvaljujući kampanjama koje su se sprovodile u ovim zemljama, pre svega antipušačkim, skriningu (raka grlića materice, dojke i kolorektuma) i aktivnostima u promociji zdravlja, smrtnost od raka je smanjena u proseku za 9% (10% kod muškaraca i 8% kod žena). Zbog visoke učestalosti obolevanja i umiranja od raka, potrebe za prevencijom i ranim otkrivanjem malignih tumora, boljom dijagnostikom, lečenjem i negom obolelih, Skupština Svetske zdravstvene organizacije usvojila je na svom 58. zasedanju 2005. godine Rezoluciju o prevenciji i kontroli raka (WHA 58.22 Cancer prevention and control). Rezolucija ukazuje na potrebu izrade i sprovođenja sveobuhvatnih nacionalnih programa prevencije i kontrole malignih bolesti. Prevencija malignih bolesti ima ogroman javnozdravstveni potencijal i predstavlja najefikasniji pristup kontroli raka. Na više od 80% svih malignih bolesti moguće je uticati sprečavanjem ili modifikovanjem faktora rizika, odnosno, sprečavanjem početka bolesti. Ukoliko do bolesti ipak dođe, njen je ishod moguće poboljšati ranim otkrivanjem, terapijom i rehabilitacijom uz odgovarajuće palijativno zbrinjavanje. S obzirom da maligne bolesti imaju zajedničke faktore rizika (pušenje, konzumiranje alkohola, nepravilna ishrana, fizička neaktivnost) i socijalno-ekonomske determinante sa drugim hroničnim nezaraznim bolestima, maligne bolesti obuhvaćene su Evropskom strategijom za prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti iz 2006. godine, kao i Strategijom Republike Srbije za prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti. Nacionalna strategija za prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti je sveobuhvatni strateški dokument. On definiše specifične ciljeve, aktivnosti, indikatore, očekivane rezultate, nosioce aktivnosti i vremenski okvir za sprovođenje akcionog plana i istovremeno objedinjuje i dopunjuje postojeće nacionalne strategije. Ova Strategija usmerena je na faktore rizika zajedničke za sve hronične nezarazne bolesti, prema tome i za maligne bolesti. Pored ove, i Strategija za kontrolu duvana, Strategija za palijativnu negu i Nacionalni program CEHAP koji se odnosi na izloženost faktorima rizika iz životne sredine, takođe uključuju specifične mere i aktivnosti usmerene na prevenciju i kontrolu malignih bolesti. Ministarstvo zdravlja Srbije iniciralo je Plan aktivnosti za aktivno učešće nacije u borbi protiv raka u vidu Nacionalnog programa za borbu protiv malignih bolesti koji proizilazi iz Strategije za prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti. Ovaj Program predstavlja integrisanu akciju društva usmerenu na faktore rizika i socijalno-ekonomske determinante zdravlja uz aktivno uključivanje i odgovornost svih sektora. Cilj je da poboljša zdravlje stanovništva Srbije, prevenira nastanak malignih bolesti, posebno kod osoba sa povećanim rizikom za njihov nastanak i poboljša kvalitet života već obolelih od malignih bolesti. Nacionalni program za borbu protiv raka ima potencijal za održivi, koordinisan, sveobuhvatan, timski pristup u prevenciji i kontroli malignih bolesti u Srbiji. Primena programa znači da će se u narednih pet godina: - smanjiti smrtnost od malignih bolesti, - produžiti život obolelih od malignih bolesti i - poboljšati kvalitet života obolelih i njihovih porodica. Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” Mart 2010. godine
|
