Međunarodni
dan fizičke aktivnosti obeležava se svake godine 10. maja pod sloganom „Kretanjem
do zdravlja”. Ovaj datum ustanovljen je 2002. godine od strane Svetske zdravstvene
organizacije (SZO) u cilju podizanja svesti o značaju i važnosti redovne fizičke
aktivnosti u očuvanju i unapređenju zdravlja. Fizička
aktivnost predstavlja svako kretanje tela koje dovodi do potrošnje energije. Redovna
umerena fizička aktivnost, kao što su hodanje, vožnja bicikla, ples, ne čini samo
da se osećate dobro, već ima značajne prednosti za zdravlje: smanjuje rizik od kardiovaskularnih
bolesti, dijabetesa i nekih vrsta raka, pomaže u kontroli telesne mase, a doprinosi
i dobrom mentalnom stanju. Ona unapređuje rast i razvoj dece i mladih, povećava
samopouzdanje, samopoštovanje i stvara osećaj pripadnosti zajednici.
Fizička
neaktivnost uz nepravilnu ishranu, nove tehnologije i urbanizaciju predstavlja važan
faktor rizika za nastanak hroničnih nezaraznih bolesti, a kod školske dece može
da utiče i na nepravilan razvoj tela i nastanak deformiteta.
S
obzirom da je kretanje i obavljanje svakodnevnih aktivnosti van kuće ili radnog
mesta bilo ograničeno zbog epidemije COVID-19, važno je sada svakodnevno postepeno
povećavati nivo aktivnosti, posebno ako uopšte nismo bili aktivni.
Prema
preporukama Svetske zdravstvene organizacije, odrasli bi trebalo da upražnjavaju
najmanje 150 minuta umerene ili najmanje 75 minuta intenzivne fizičke aktivnosti
nedeljno. Deci je potrebno najmanje 60 minuta umerene do intenzivne fizičke aktivnosti
dnevno. Od pola i starosti, zdravstvenog stanja, a posebno u odnosu na stanje utreniranosti
(kondicije), zavisi i izbor vrste aktivnosti (šetnja, plivanje, trčanje, vežbe),
njena učestalost i trajanje.
Prema
podacima SZO u svetu jedna od četiri odrasle osobe ne ispunjava preporuke za bavljenje
fizičkom aktivnošću, a od posledica fizičke neaktivnosti godišnje u svetu umre oko
pet miliona ljudi. Fizički neaktivne osobe imaju 30% veći rizik od prevremene smrti.
Prema podacima iz Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije iz 2019. godine, koje
su sproveli Institut za javno zdravlje Srbije i Republički zavod za statistiku,
stanovnici Srbije sede u proseku 4,7 sati tokom tipičnog dana, najviše stanovnici
Beograda 5,8 sati, osobe uzrasta 75 godina ili više 6,1 sat, kao i oni sa višim
i visokim obrazovanjem 5,5 sati. Ekscesivnom sedentarnom stilu života (sedenje
420 i više minuta tokom uobičajenog dana) je bilo izloženo 23% stanovništva Srbije.
U populaciji dece uzrasta od 7 do 14 godina zabeleženo je smanjenje procenta dece
koja se makar jednom nedeljno bave sportom i rekreativnim aktivnostima van škole
u odnosu na 2013. godinu (sa 82,3% na 71,5%), pokazalo je Istraživanje zdravlja
stanovništva Srbije.
Međunarodni
dan fizičke aktivnosti je i ove godine prilika da podsetimo stanovništvo na značaj
redovne fizičke aktivnosti i prevenciju faktora rizika za nastanak najčešćih poremećaja
zdravlja. Povodom obeležavanja Međunarodnog dana fizičke aktivnosti planirano je
održavanje zdravstveno-promotivnih aktivnosti u lokalnim zajednicama kao što su:
predavanja, javne manifestacije, sportski događaji, bazari zdravlja.
Ključne činjenice
·
Fizička
aktivnost ima značajne zdravstvene prednosti za srce, telo i um
·
Fizička
aktivnost doprinosi prevenciji i upravljanju nezaraznim bolestima kao što su kardiovaskularne
bolesti, rak i dijabetes
·
Fizička
aktivnost smanjuje simptome depresije i anksioznosti
·
Fizička
aktivnost poboljšava razmišljanje, učenje i veštine rasuđivanja
·
Fizička
aktivnost obezbeđuje zdrav rast i razvoj mladih ljudi
·
Fizička
aktivnost poboljšava opšte blagostanje
·
Globalno,
1 od 4 odrasle osobe ne ispunjava globalne preporučene nivoe fizičke aktivnosti
·
Do
5 miliona smrtnih slučajeva godišnje moglo bi se izbeći ako bi globalna populacija
bila aktivnija
·
Ljudi
koji su nedovoljno aktivni imaju 20% do 30% povećan rizik od smrti u poređenju sa
ljudima koji su dovoljno aktivni
·
Više
od 80% svetske populacije adolescenata je nedovoljno fizički aktivno
|
