Prema poslednjim procenama
Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne agencije za istraživanje raka, obolevanje
od malignih bolesti u svetu je poraslo na 19,3 miliona ljudi i registrovano je
9,9 miliona smrtnih slučajeva od svih lokalizacija malignih tumora u 2020. godini.
Tokom života, jedan od pet muškaraca i jedna od šest žena će oboleti od raka, a
jedan od osam muškaraca i jedna od jedanaest žena će umreti od nekog oblika maligne
bolesti. Povećano opterećenje rakom je posledica nekoliko faktora, od kojih su najznačajniji
ukupan porast stanovništva i produženo očekivano trajanje života, ali i promena
učestalosti određenih faktora rizika raka povezanih sa socijalnim i ekonomskim razvojem.
Primer su zemlje ubrzanog
ekonomskog razvoja gde su u prošlosti najučestaliji bili maligni tumori koji su
posledica infekcije. Sada se u ovim zemljama češće javljaju oni tipovi malignih
bolesti koji se dovode u vezu sa stilom života i koji su učestaliji u industrijski
razvijenim zemljama. Sa druge strane, preventivni programi u razvijenim zemljama
doveli su do značajnog smanjenja stopa obolevanja od nekih lokalizacija raka, kao
što su rak pluća (primer, kod muškaraca u Severnoj Evropi i Severnoj Americi) i
rak grlića materice. Novi podaci pokazuju da se i dalje većina zemalja još suočava
sa povećanjem apsolutnog broja slučajeva malignih bolesti koji se kasno dijagnostikuju
i zahtevaju dugotrajno lečenje i negu.
Globalno opterećenje rakom
u svetu
Prema procenama u
2020. godini gotovo polovina novih slučajeva malignih bolesti i blizu dve trećine
smrtnih slučajeva od raka u svetu se registrovalo u Aziji. To je delom posledica
i činjenice da na ovom kontinentu živi više od 60% svetske populacije. U Evropi,
koja čini samo 9,0% svetske populacije, registrovano je 22,8% novih slučajeva raka
i 19,6% smrtnih slučajeva od malignih bolesti. Za razliku od Evrope u Americi, koja
čini 13,3% svetske populacije, registrovano je 20,9% novoobolelih i 14,2% umrlih
od raka. Za razliku od drugih kontinenata veći procenat smrtnih slučajeva od raka
u odnosu na procenat novootkrivenih slučajeva je registrovan u Aziji (58,3%;
49,3%) i Africi (7,1%; 5,7%) što se može dovesti u vezu sa većim učešćem određenih
lokalizacija raka koje imaju lošiju prognozu i slabo preživljavanje i sa time da
u mnogim zemljama u Aziji i Africi postoji ograničeni
pristup zdravstvenoj zaštiti i pravovremenoj dijagnostici i lečenju.
Vodeće lokalizacije raka
u svetu
Rak pluća, rak dojke i
rak debelog creva su vodeće lokalizacije raka u obolevanju i u umiranju. Ove tri
vrste raka čine zajedno jednu trećinu novoobolelih i umrlih osoba od raka u svetu.
Rak pluća je najčešće dijagnostikovan rak kod muškaraca i čini 14,3% svih novih
slučajeva raka i 21,5% svih smrtnih slučajeva od raka kod muškaraca. Potom slede
karcinom prostate (14,1%) i kolorektalni karcinom (10,6%). Rak dojke je najčešće
dijagnostikovan maligni tumor kod žena (čini 24,5% svih novootkrivenih slučajeva
raka) i vodeći uzrok smrti od raka kod žena (15,5%), a slede ga rak pluća
(13,7%) i rak debelog creva (9,5%).
Prevencija i rano otkrivanje
Prevencija malignih bolesti
ima ogroman javnozdravstveni potencijal i predstavlja najefikasniji pristup u kontroli
malignih bolesti, jer je na približno dve trećine faktora rizika koji su odgovorni
za nastanak raka moguće uticati, menjati ih ili ih potpuno eliminisati. Čak 40%
malignih bolesti može biti izbegnuto jednostavnim merama: prestankom pušenja, ograničenim
konzumiranjem alkohola, izbegavanjem suvišnog izlaganja suncu, zadržavanjem prosečne
težine konzumiranjem zdrave hrane, vežbanjem, kao i zaštitom od infekcija koje se
mogu razviti u rak.
Oko 30% svih smrtnih ishoda
od malignih bolesti nastaju kao posledica pušenja duvana, prekomerne telesne težine,
nepravilne ishrane, nedovoljne fizičke aktivnosti i konzumacije alkohola, a na više
od 80% svih malignih bolesti može se uticati modifikovanjem i eliminacijom ovih
faktora rizika.
Pušenje duvana je kao
pojedinačni faktor rizika odgovoran za svaki treći slučaj raka i dokazano je da
80 do 85% karcinoma pluća nastaje kao posledica pušenja. Pored karcinoma pluća pušenje
je odgovorno za razvoj karcinoma usne duplje, oro i hipofaringsa, laringsa i jednjaka,
a dodatni je faktor rizika za razvoj karcinoma mokraćne bešike, bubrega, pankreasa
i grlića materice.
Prekomerna telesna težina
i gojaznost povećavaju rizik od nastanka raka tela materice, debelog creva, dojke
(kod žena u menopauzi) i prostate kod muškaraca.
Teško se procenjuje izolovani
doprinos fizičke neaktivnosti kao faktora rizika u nastanku malignih tumora. Izbalansirana
fizička aktivnost je direktno povezana sa istovremenim smanjenjem telesne težine.
Fizička aktivnost i izbalansirana ishrana su mere prevencije raka debelog creva,
dojke i prostate. Konzumiranje alkohola povećava rizik od nastanka raka usta, ždrela,
dojke, debelog creva i jetre. Četiri, odnosno šest puta veći rizik od nastanka raka
organa za varenje imaju osobe koje dnevno popiju oko 1 litar vina ili 2 litra piva
u odnosu na osobe koje povremeno ili nikada ne konzumiraju alkohol.
Svaka preterana izloženost
sunčevoj svetlosti ili veštačkim izvorima svetlosti, kao što su solarijumi, povećava
rizik od dobijanja svih vrsta raka kože. Dejstvo kancerogena životne i radne sredine
nastaje posle dužeg latentnog perioda, koji traje od pet do 40 godina, koliko je
u proseku potrebno vremena da se normalna ćelija transformiše u malignu ćeliju.
Svaki deseti slučaj raka
je posledica infekcije. Skoro 22% smrtnih ishoda od raka u zemljama u razvoju i
6% u razvijenim zemljama su posledica hronične infekcije. Međunarodna agencija za
istraživanje raka je navela do sada dokazanih deset bioloških uzročnika koji su
klasifikovani kao kancerogeni prvog stepena.
Rano otkrivanje
Nove smernice Svetske
zdravstvene organizacije (SZO) imaju za cilj da poboljšaju šanse za preživljavanje
ljudi koji žive sa rakom, tako što će usmeriti zdravstvene službe da se fokusiraju
na rano dijagnostifikovanje i lečenje ove bolesti. Jedan od problema je što se mnogi
slučajevi raka otkriju prekasno. Čak i u zemljama sa razvijenom zdravstvenom službom,
mnogi slučajevi raka se otkrivaju u uznapredovaloj fazi kada je teže uspešno lečenje.
U Srbiji su doneti nacionalni
programi za skrining raka grlića materice, raka dojke i kolorektalnog raka, koji
će u narednom periodu značajno smanjiti obolevanje i umiranje od navedenih lokalizacija
malignih tumora. Na skrining raka dojke pozivaju se žene starosti od 50 do 69 godina.
Mamografski pregledi predviđeni su da se rade svim ženama navedenog uzrasta na dve
godine. Skriningom na karcinom grlića materice obuhvaćene su žene uzrasta od 25
do 64 godine, koje se pozivaju na preventivni ginekološki pregled i Pap test jednom
u tri godine. Ciljna grupa za testiranje na rak debelog creva obuhvata građane oba
pola starosti od 50 do 74 godina, koji se jednom u dve godine pozivaju na testiranje
na skriveno krvarenje u stolici.
Rano otkrivanje raka u
velikoj meri umanjuje finansijski efekat ove bolesti i čini lečenje delotvornijim
i uspešnijim. Studije sprovedene u visokorazvijenim zemljama pokazale su da je lečenje
pacijenata obolelih od raka kod kojih je bolest ranije otkrivena dva do četiri puta
jeftinije u poređenju sa lečenjem ljudi kod kojih je rak otkriven u uznapredovaloj
fazi bolesti.
Prema navodima SZO, troškovi
lečenja raka su manji ukoliko se bolest otkrije na vreme. Ukupni ekonomski troškovi
lečenja godišnje u proseku iznose 1,16 milijardi američkih dolara.
Institut za javno zdravlje
Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” sa mrežom instituta i zavoda za javno zdravlje
planira promotivno-edukativne aktivnosti usmerene ka informisanju stanovništva o
prepoznavanju ranih simptoma i znakova malignih bolesti i njihovom osnaživanju da
preuzmu odgovornost za sopstveno zdravlje i da se na vreme jave lekaru radi kontrole
zdravlja, rane dijagnostike i pravovremenog lečenja. Takođe je veoma važno boriti
se protiv mitova, dezinformacija i zabluda u vezi sa malignim bolestima, jer odlaganje
i/ili izbegavanje ranog otkrivanja, adekvatnog lečenja i nege dovodi do lošijeg
ishoda po zdravlje. Neophodno je osnažiti čitavu zajednicu, kako bi se kreiralo
javno mnjenje protiv diskriminacije ljudi obolelih od malignih bolesti, kako na
radnom mestu tako i u zdravstvenom sistemu, kao i u čitavom društvu.
|
