Svetski dan bubrega obeležava se 12. marta. Cilj kampanje je podizanje svesti o važnosti bubrega, organa koji ima ključnu ulogu u održavanju života i upoznavanje javnosti da su bolesti bubrega česte, opasne i izlečive. Slogan ovogodišnje kampanje je „Zdravlje bubrega za svakoga i svuda - od prevencije do ranog otkrivanja i podjednakog  pristupa zdravstvenoj nezi”.Bolest bubrega je hronična nezarazna bolest (HNB) koja ternutno pogađa 850 miliona ljudi širom sveta. Jedna od 10 odraslih osoba ima hroničnu bolest bubrega (HBB). Globalno opterećenje ovom bolešću je u porastu i predviđa se da će do 2040. godine zauzeti 5. mesto na listi najčešćih uzroka izgubljenih godina života. Hronična bolest bubrega je glavni uzrok ogromne zdravstvene potrošnje. Troškovi dijalize i transplantacije bubrega čine 2-3% godišnjeg budžeta za zdravstvo u visoko razvijenim zemljama, a usmereni su na manji od 0,03% stanovništva tih zemalja. U zemljama sa niskim i srednjim dohotkom većina ljudi sa otkazivanjem funkcije bubrega nema odgovarajući pristup dijalizi i transplantaciji bubrega koji spasavaju živote. Ove godine svetski dan bubrega nastavlja da ukazuje na porast opterećenja bolestima bubrega širom sveta sa željom da se obezbedi zdravlje bubrega za sve i svuda. Posebno, kampanja 2020. godine naglašava značaj preventivnih mera kako bi sprečili nastanak i napredovanje bolesti bubrega.

Preventivne mere

Termin „prevencija“ odnosi se na sprečavanje bolesti nizom aktivnosti koji se mogu svrstati u tri grupe:

(1) Primarna prevencija podrazumeva mere koje poduzimamo pre nastanka bolesti bubrega

(2) Sekundarna prevencija se odnosi na ranu dijagnozu i pravovremeno lečenja bolesti bubrega kako nebi došlo do težih oštećenja i

(3) Tercijarna prevencija znači lečenje već ustanovljene bolesti bubrega u svrhu kontrole njihovog napredovanja i pojave težih komplikacija.

Primarna prevencija bolesti bubrega podrazumeva otklanjanje faktora rizika, kao što su šećerna bolest, povišen krvni pritisak, nepravilna ishrana, strukturalnih nedostataka bubrega i mokraćnog sistema i različitih nefrotoksičnih činilaca. Preventivne mere uključuju promociju zdravog stila života sa pravilnom ishranom i fizičkom aktivnošću, skrining preglede za osobe sa povećanim rizikom za HBB uz pregled krvi i urina i čuvanjem tih podataka u registar za HBB. Kod osoba sa početnom bolešću bubrega, sekundarna prevencija uključujući normalizaciju povišenog krvnog pritiska i povišenog nivoa šećera u krvi, je glavni cilj edukacije i lečenja pacijenata, što se može postići ishranom sa niskim unosom soli i belančevina pretežno biljnog porekla, kao i odgovarajućim lekovima. Kod osoba koji imaju uznapredovalu bolest bubrega posebno je važno lečiti pridružene bolesti kao što su uremija i kardiovaskularna bolest.

Dijabetes i hipertenzija su najčešći uzroci HBB u razvijenim zemljama. HBB se najčešće ne otkriva skriningom nego u odmaklim stadijumima kada se bolesnici obraćaju lekarima sa simptomima hronične bubrežne insuficijencije (hronična bubrežna slabost).

Kako je bolest bubrega povezana sa visokim troškovima, preventivne mere koje se tiču uzroka, naročito u formi primarne prevencije, imaju značajnu vrednost. Podizanje svesti i edukacija pojedinaca o najvažnijim faktorima rizika i preventivnim merama za bolesti bubrega je, iz tih razloga, od izuzetnog značaja, zatim promocija programa za zdravstvene radnike, efektivno i efikasno obrazovanje, kao i definisani programi za opštu populaciju i partnerstva za osnaživanje pacijenata.

2020 Svetski dan bubrega poziva svakoga da se založi za mere u svojoj zemlji koje uključuju:

1.     Ponovni fokus na primarnu zdravstvenu zaštitu, podizanje svesti, osnaživanje i edukaciju pacijenata;

2.     Integraciju prevencije bolesti bubrega u nacionalne programe za sveobuhvatne i integrisane usluge, koje su od suštinskog značaja za poboljšanje ranog otkrivanja i praćenja hroničnih bolesti bubrega;

3.     Uključiti vladu, celo društvo, koncept „zdravlje u svim politikama“, multisektorsku saradnju u promociji prevencije bolesti bubrega.

Osam zlatnih pravila za zdravlje vaših bubrega

1.     Budite aktivni i u formi!

2.     Hranite se pravilno!

3.     Redovno kontrolišite nivo šećera u krvi!

4.     Redovno kontrolišite krvni pritisak!

5.     Unosite dovoljno tečnosti!

6.     Nemojte pušiti!

7.     Racionalno koristite lekove protiv bolova/upale!Redovno kontrolišite stanje svojih bubrega ukoliko spadate u rizičnu populaciju!

8.     Redovno kontrolišite stanje svojih bubrega ukoliko spadate u rizičnu populaciju!

Tekst za TV Prilog

SVETSKI DAN BUBREGA 2020

09.03.2020

Svetski dan bubrega obeležava se 12. marta. Cilj kampanje je podizanje svesti o važnosti bubrega, organa koji ima ključnu ulogu u održavanju života i upoznavanje javnosti da su bolesti bubrega česte, opasne i izlečive. Slogan ovogodišnje kampanje je „Zdravlje bubrega za svakoga i svuda - od prevencije do ranog otkrivanja i podjednakog  pristupa zdravstvenoj nezi”.

Bolest bubrega je hronična nezarazna bolest (HNB) koja ternutno pogađa 850 miliona ljudi širom sveta. Jedna od 10 odraslih osoba ima hroničnu bolest bubrega (HBB). Globalno opterećenje ovom bolešću je u porastu i predviđa se da će do 2040. godine zauzeti 5. mesto na listi najčešćih uzroka izgubljenih godina života.

Hronična bolest bubrega je glavni uzrok ogromne zdravstvene potrošnje. Troškovi dijalize i transplantacije bubrega čine 2-3% godišnjeg budžeta za zdravstvo u visoko razvijenim zemljama, a usmereni su na manji od 0,03% stanovništva tih zemalja. U zemljama sa niskim i srednjim dohotkom većina ljudi sa otkazivanjem funkcije bubrega nema odgovarajući pristup dijalizi i transplantaciji bubrega koji spasavaju živote.

Ove godine svetski dan bubrega nastavlja da ukazuje na porast opterećenja bolestima bubrega širom sveta sa željom da se obezbedi zdravlje bubrega za sve i svuda. Posebno, kampanja 2020. godine naglašava značaj preventivnih mera kako bi sprečili nastanak i napredovanje bolesti bubrega.

Preventivne mere

Termin „prevencija“ odnosi se na sprečavanje bolesti nizom aktivnosti koji se mogu svrstati u tri grupe:

(1) Primarna prevencija podrazumeva mere koje poduzimamo pre nastanka bolesti bubrega

(2) Sekundarna prevencija se odnosi na ranu dijagnozu i pravovremeno lečenja bolesti bubrega kako nebi došlo do težih oštećenja i

(3) Tercijarna prevencija znači lečenje već ustanovljene bolesti bubrega u svrhu kontrole njihovog napredovanja i pojave težih komplikacija.

Primarna prevencija bolesti bubrega podrazumeva otklanjanje faktora rizika, kao što su šećerna bolest, povišen krvni pritisak, nepravilna ishrana, strukturalnih nedostataka bubrega i mokraćnog sistema i različitih nefrotoksičnih činilaca. Preventivne mere uključuju promociju zdravog stila života sa pravilnom ishranom i fizičkom aktivnošću, skrining preglede za osobe sa povećanim rizikom za HBB uz pregled krvi i urina i čuvanjem tih podataka u registar za HBB. Kod osoba sa početnom bolešću bubrega, sekundarna prevencija uključujući normalizaciju povišenog krvnog pritiska i povišenog nivoa šećera u krvi, je glavni cilj edukacije i lečenja pacijenata, što se može postići ishranom sa niskim unosom soli i belančevina pretežno biljnog porekla, kao i odgovarajućim lekovima. Kod osoba koji imaju uznapredovalu bolest bubrega posebno je važno lečiti pridružene bolesti kao što su uremija i kardiovaskularna bolest.

Dijabetes i hipertenzija su najčešći uzroci HBB u razvijenim zemljama. HBB se najčešće ne otkriva skriningom nego u odmaklim stadijumima kada se bolesnici obraćaju lekarima sa simptomima hronične bubrežne insuficijencije (hronična bubrežna slabost).

Kako je bolest bubrega povezana sa visokim troškovima, preventivne mere koje se tiču uzroka, naročito u formi primarne prevencije, imaju značajnu vrednost. Podizanje svesti i edukacija pojedinaca o najvažnijim faktorima rizika i preventivnim merama za bolesti bubrega je, iz tih razloga, od izuzetnog značaja, zatim promocija programa za zdravstvene radnike, efektivno i efikasno obrazovanje, kao i definisani programi za opštu populaciju i partnerstva za osnaživanje pacijenata.

2020 Svetski dan bubrega poziva svakoga da se založi za mere u svojoj zemlji koje uključuju:

1. Ponovni fokus na primarnu zdravstvenu zaštitu, podizanje svesti, osnaživanje i edukaciju pacijenata;

2. Integraciju prevencije bolesti bubrega u nacionalne programe za sveobuhvatne i integrisane usluge, koje su od suštinskog značaja za poboljšanje ranog otkrivanja i praćenja hroničnih bolesti bubrega;

3. Uključiti vladu, celo društvo, koncept „zdravlje u svim politikama“, multisektorsku saradnju u promociji prevencije bolesti bubrega.

Osam zlatnih pravila za zdravlje vaših bubrega

• Budite aktivni i u formi!
• Hranite se pravilno!
• Redovno kontrolišite nivo šećera u krvi!
• Redovno kontrolišite krvni pritisak!
• Unosite dovoljno tečnosti!
• Nemojte pušiti!
• Racionalno koristite lekove protiv bolova/upale!Redovno kontrolišite stanje svojih bubrega ukoliko spadate u rizičnu populaciju!
• Redovno kontrolišite stanje svojih bubrega ukoliko spadate u rizičnu populaciju!

Svetski dan bubrega se obeležava u više od 100 zemalja širom sveta na inicijativu Međunarodnog društva za nefrologiju i internacionalnog Udruženja Fondacija za bubreg.

Cilj obeležavanja je podizanje svesti javnosti o važnosti bubrega, organa koji ima ključnu ulogu u održavanju života i upoznavanje sa činjenicama da su bolesti bubrega česte, da mogu biti teške i opasne po život ali i izlečive. Bolesti bubrega je moguće na vreme dijagnostikovati, a kontrola krvnog pritiska i pregledi uzorka mokraće i krvi mogu otkriti rane znake bubrežne bolesti. Istovremeno ljudi treba da znaju najvažnije: moguće je smanjivati rizik za razvoj ovih bolesti, a od faktora rizika za oboljevanje najvažniji su šećerna bolest i povišen krvni pritisak (dijabetes melitus i hipertenzija).   

Bolesti bubrega čine veliku grupu oboljenja, različitog uzroka, toka, kliničke slike i prognoze. Najčešće su izazvane infekcijama, metaboličkim poremećajima, toksinima i drugim uzrocima, a manifestuju se kao različite upale bubrega i kao akutno, odnosno hronično smanjena funkcija bubrega (bubrežna insuficijencija). Zbog bolesti bubrega u našoj zemlji se lekaru opšte medicine obrati u proseku 22.000 osoba godišnje, i bolnički se leči oko 15.000 ljudi. U ukupnoj patologiji bubrega primarne bolesti imaju udeo od oko 30%, a svi drugi slučajevi oboljevanja nastaju sekundarno kao komplikacije ili posledice drugih bolesti, a najvažnije su šećerna bolest i povišen krvni pritisak. Od bubrežnih bolesti u Srbiji godišnje umre približno 1.650 osoba.

U stadijum terminalne bubrežne insuficijencije (otkazivanja funkcije bubrega) sprovodi se dijaliza ili se transplantira bubreg. Od svih osoba koje idu na dijalizu četvrtina ima šećernu bolest, a transplantacija bubrega znači presađivanje organa, koji se može dobiti od živih ili umrlih osoba (kadaverična transplantacija). Koji način transplantacije će biti izabran zavisi od brzine pronalaženja odgovarajućeg odnosno kompatibilnog organa. 

         Prema aktuelnim podacima iz IZJZ Srbije na  listi čekanja za transplantaciju bubrega nalazi se 738 osoba. Transplantacija bubrega se u Srbiji obavlja u pet zdravstvenih centara, a tokom 2011. godine od ukupno transplantiranih 59 bubrega, 49 je uzeto od umrlih donora ili davalaca.

    Transplanatacija ili presađivanje organa danas je u svetu i kod nas prihvaćen, i uspešan način lečenja bolesnika kod kojih je iz bilo kojeg razloga došlo do nepovratnog otkazivanja rada (funkcije) pojedinog za život neophodnog organa. Iako je tako - svakog dana 18 osoba na Planeti umre čekajući bubreg, jetru, srce, pluća... Najbolje rezultate u svetu ima Španija, kao jedina zemlja u kojoj se lista čekanja na transplantaciju neprestano smanjuje. Španija ima oko 35 donora (davalaca) organa na milion stanovnika, dok naša zemlja prema statističkim podacima ima manje od 5 na milion stanovnika. Iako se mnogo toga promenilo i poboljšalo u ovoj oblasti, Srbija se i dalje nalazi na začelju po broju obavljenih intervencija, ali i zaveštanih organa građana. Kada govorimo o transplantaciji bubrega treba reći da sa transplantiranim bubregom bolesnik ima šansu za dvostruko duži život nego pri lečenju hemodijalizom, i kvalitet života transplantiranog bolesnika je neuporedivo bolji. Ekonomski razlozi su takođe veoma značajni. Lečenje dijalizom godišnje košta državu oko 16 000 evra po bolesniku, dok je cena lečenja transplantiranog bolesnika istovetna samo za prvu godinu nakon transplantacije, a potom se značajno smanjuje.

Kakvo je raspoloženje naše javnosti u odnosu na zaveštanje organa?

 Prema nekim anketama: Gotovo svi građani su spremni da doniraju ili poklone organ svom detetu kad bi to bilo moguće, oko 80 od sto bi to učinilo za supružnika, a 77 od sto bi to uradilo za nekog iz svoje bliže porodice – roditelja, brata, sestru. Istraživanja još pokazuju da bi prijateljima ili nekom iz dalje rodbine drastično manje ljudi pomoglo na ovaj način – oko 40 odsto populacije. 

Često se postavlja pitanje: Ko može biti donor?

Može biti svaki pojedinac koji je doživeo moždanu smrt, dakle stanje u kome postoji utvrđeno nepovratno oštećenje moždanog stabla u kome se nalaze vitalni centri tj. centri za disanje i srčani rad, i ako je utvrđeno da su određeni organi zdravi. Procena je da se to mesečno dogodi kod 50 građana u našoj zemlji. To su sve potencijalni davaoci organa, jer kad bi njihova rodbina dala saglasnost za presađivanje organa, mnogo bi života bilo spaseno i lista bolesnika koji čekaju na presađivanje bubrega bi počela značajno da se smanjuje. Organi se uzimaju dok srce još kuca i postoji cirkulacija koja se održava lekovima i infuzijama, iako je mozak mrtav. Tada su rezultati bolji nego kada se organi uzimaju naknadno. U tom smislu je prethodna opredeljenost osobe koja je doživela moždanu smrt da bude potencijalni donor veoma značajna, jer olakšava najbližoj rodbini da donese odluku o saglasnosti za donaciju, za davanje organa, u najtežim trenucima kada gubi blisku i voljenu osobu. Treba podvući i to je nedvosmisleno da bez saglasnosti najbliže rodbine i pored postojanja donorske kartice, donacija organa nije moguća. Takođe treba izneti da je svaki potencijalni davalac organa ujedno i potencijalni primalac. Sa produžavanjem životnog veka, verovatnoća da bi pojedincu bila potrebna translapntacija organa kao vid lečenja ili održavanja života veća je nego verovatnoća da bi zbog moždane smrti pojedinac mogao biti potencijalni donor. 
    Koordinator za transplantaciju, između ostalog, ima zadatak da koordinira rad ekipa koje moraju biti potpuno nezavisne i van međusobnog kontakta radi izbegavanja međusobnog upliva u rad koji podrazumeva ustanovljavanje kliničke smrti osobe, eksplantaciju, transplantaciju i sve ostalo što je potrebno.

     Najčešće su to bolesnici koji su imali kranijalnu traumu u saobraćaju (povredu glave) ili su imali obilno moždano krvarenje. Radi se o bolesnicima kod kojih je došlo do nepovratnog oštećenja vitalnih funkcija moždanog stabla, ali se održavaju u životu još izvesno vreme uz potporu aparatima.  Na kraju treba dodati da nijedna od velikih svetskih religija ne osporava presađivanje organa i ne protivi se.

Centar za promociju zdravlja

ZZJZ Vranje