|
Svetski dan srca je ustanovljen 2000. godine, s ciljem da se ljudima širom sveta pošalje poruka da su bolesti srca i krvnih sudova vodeći uzroci smrti, i da svake godine od njih umre 20,5 miliona ljudi. Procenjuje se da će do 2030. godine taj broj porasti na 23 miliona.
Ove godine Svetski dan srca obeležava se pod sloganom „Aktivan pristup može spasiti živote” sa snažnom porukom donosiocima odluka da je neophodan plan akcije da se zaštiti kardiovaskularno zdravlje. Svetska federacija za srce upozorava da se najmanje 80% prevremenih smrti od kardiovaskularnih bolesti može sprečiti kontrolom glavnih faktora rizika (pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost).
Od bolesti srca i krvnih sudova tokom 2023. godine u Srbiji je umrlo 48.277 osoba (22.422 muškaraca i 25.855 žena). Bolesti srca i krvnih sudova, sa učešćem od 49,8% u svim uzrocima smrti, vodeći su uzrok umiranja u Srbiji.
Tokom 2023. godine, u
strukturi smrtnosti od bolesti srca i krvnih sudova vodeće mesto pripalo je
ostalim bolestima srca i krvnih sudova (37,1%), nakon čega je usledila smrtnost
od ishemijskih bolesti srca i cerebrovaskularnih bolesti (35,0%), a smrtnost od
hipertenzivne bolesti bila je na trećem mestu (22,4%).
Najznačajniji faktori
rizika za pojavu bolesti srca i krvnih sudova su:
Pušenje – izaziva jednu petinu svih
kardiovaskularnih bolesti.
Nepravilna ishrana – je nezavisan faktor rizika, ali je
povezan i sa drugim faktorima rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti, kao
što su: gojaznost, šećerna bolest, povišene masnoće u krvi, povišen krvni
pritisak. Procenjuje se da oko tri milijarde ljudi širom sveta nema pristup
sigurnoj i zdravoj hrani.
Nedovoljna fizička
aktivnost – značajno
doprinosi starenju krvnih sudova, ubrzavajući proces ateroskleroze. Odgovoran
je za pojavu skoro svakog četvrtog slučaja srčanog udara.
Kardiovaskularne
bolesti se mogu sprečiti, jer su uzrokovane preventabilnim faktorima rizika.
One se u velikoj meri mogu prevenirati i kontrolirasati usvajanjem zdravih
životnih navika, kao što su pravilna ishrana, redovno bavljenje fizičkom
aktivnošću i pripadnost kategoriji nepušača. Takođe, pozitivan uticaj na ljude
ima i sredina koja pruža podršku da zdrav izbor za zdravo srce bude podjednako
lak i dostupan svima.
Aktivnosti koje treba
preduzeti u krugu porodice:
•Obezbediti pravilnu
ishranu
•Zabraniti pušenje u
domaćinstvu
•Ograničiti gledanje
televizije i sedište za računarom kod kuće
•Organizovati
aktivnosti na otvorenom – vožnja biciklom, šetnja ili rad u bašti.
Aktivnosti koje
treba poduzeti u lokalnoj zajednici:
•Povećanje kvalitete
fizičkog vaspitanja u školama
•Formiranje sigurnih
terena za fizičke aktivnosti
•Obezbeđivanje
pravilne ishrane u školama, bolnicama i radnim organizacijama
•Zabrana pušenja u
radnim organizacijama, bolnicama i školama
•Uticaj na lokalne
donosioce odluka da lokalne zajednice postanu zdrave zajednice.
Svetski dan srca
obeležava se 29. septembra 2024. godine, organizacijom brojnih aktivnosti
članova i partnera Svetske federacije za srce: predavanja, tribine, javne manifestacije,
koncerti, sportski događaji...
|
